Biblijski stihovi o Anamim

Велик и висок народ, синове Енакове, које знаш и за које си слушао:

А синови Семидини беху Ахијан и Сихем и Лихија и Анијам.

А Мисраим роди Лудеје и Анамеје и Леавеје и Нафтухеје,

А Месраин роди Лудеје и Енемеје и Лавеје и Нефталеје,

Куда да идемо? Браћа наша уплашише срце наше говорећи: Народ је већи и виши од нас, градови су велики и ограђени до неба, па и синове Енакове видесмо овде.

И одатле изагна Халев три сина Енакова: Сесаја и Ахимана и Талмаја синове Енакове.

Беху народ велик и јак и висок као Енакими; али их истреби Господ испред њих, те они преузеше земљу њихову и населише се на њихово место;

Ниједан Енаким не оста у земљи синова Израиљевих; само у Гази, у Гату и у Азоту осташе.

Синови Совалови: Елан и Манахат и Евал, Сефија и Онам. А синови Севегонови: Аије и Ана.

И Анав и Естемон и Аним,

У то време дође Исус, те истреби Енакиме из гора, из Хеврона, из Давира, из Анава и из све горе Јудине и из све горе Израиљеве, с градовима њиховим потре их Исус.

И рече Господ: Надени му име Лоамија; јер ви нисте мој народ, нити ћу ја бити ваш.

(Пре живљаху онде Емеји, народ велик и јак и висок као Енакими;

Синова Асениних, синова Меунимових, синова Нефусимових,

И Ављани начинише Ниваза и Тартака, а Сефарвимци спаљиваху синове своје огњем Адрамелеху и Анамелеху боговима сефарвимским.

И Арвадеје и Самареје и Аматеје.

У Анатоту, у Нову, Ананији,

А ово су синови Севегонови: Аије и Ана. А тај је Ана који пронађе топле изворе у пустињи пасући магарице Севегона оца свог.

И Заноја и Ен-Ганим, Тафуја и Инам,

А села њихова беху Итам и Ајин, Римон и Тохен и Асан, пет градова,

Синови Анини: Дисон, и синови Дисонови Амрам и Асван и Итран и Харан.

Нетинеја: синова Сишиних, синова Асуфиних, синова Тавотових,

И Суфеји и Упеји беху синови Ирови, и Усеји синови Ахирови.

А ово су деца Анина: Дисон и Оливема кћи Анина.

Од Есрила породица Есрилова, од Сихема породица Сихемова;

А Кос роди Анува и Совиву и породице Ахарила сина Арумовог.

И Ананија и Елам и Антонија,

Зато дај ми сада ову гору, за коју је говорио Господ у онај дан; јер си чуо у онај дан да су онде Енакими и градови велики и тврди; да ако буде Господ са мном, те их истерам, као што је Господ казао.

Синови Симови беху: Елам и Асур и Арфаксад и Луд и Арам.

А синови Сомирови: Ахије и Рога, Јехува и Арам.

Синова Агавових, синова Самлајевих, синова Ананових,

Нетинеја: синова Сишиних, синова Асуфиних, синова Таваотових,

Речи Јеремије, сина Хелкијиног, између свештеника који беху у Анатоту у земљи Венијаминовој,

И Патросеје и Хасмеје, одакле изађоше Филистеји и Гафтореји.

И Јевусеја и Амореја и Гергесеја,

(И за њу се мислило да је земља дивовска; у њој пре живљаху дивови, које Амонци зваху Замзуми.

А четрнаесте године дође Ходологомор и цареви који беху с њим, и побише Рафаје у Астароту карнајимском и Зузеје у Аму и Омеје у пољу киријатајском,

И Рамот и подграђа његова, и Аним и подграђа његова;

И ови пођоше из Тел-Мелеха и Тел-Арисе, Херув, Адан и Имир, али не могоше показати отачки дом свој и семе своје, еда ли су од Израиља,

И од половине племена Манасијиног Анир и подграђа његова, и Вилеам, и подграђа његова, породицама синова Катових осталим.