Biblijski stihovi o Bowels

Зато утроба моја јечи као гусле за Моавом, и срце моје за Кир-Ересом.

И ти ћеш боловати тешко, од болести у цревима, да ће ти црева изаћи од болести, која ће трајати две године.

Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.

Да брате! Да имам корист од тебе у Господу, развесели срце моје у Господу.

А ти га, то јест, моје срце прими.

Драги мој промоли руку своју кроз рупу, а шта је у мени устрепта од њега.

И после свега тога удари га Господ болешћу у цревима, којој не беше лека.

Јер имам велику радост и утеху ради љубави твоје, што срца светих починуше кроза те, брате!

Он дакле стече њиву од плате неправедне, и обесивши се пуче по среди, и изасу се сва утроба његова.

И на гомиле их гртаху, да је смрдела земља.

Јер Бог ми је сведок да вас љубим љубављу Исуса Христа,

Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?

А кожу од телета и све месо с главом и с ногама и црева и балегу,

Још рече: Шта излази из човека оно погани човека;

Јер су сви столови пуни бљувотине и нечистоће, нема места чистог.

Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела.

Зато, ево, ја ћу пустити зло на дом Јеровоамов, и истребићу Јеровоаму и оно што мокри уза зид, и ухваћеног и остављеног у Израиљу, и дом ћу Јеровоамов омести као што се мете да га не остане ништа.

Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.

Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.

Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.

Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.

А хлеб пресан јечмен једи, испекавши га на калу човечјем на њихове очи.

Ништа нема што би човека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човека.

А Он ми рече: Види, дајем ти говеђу балегу место човечјег кала, да на њој испечеш себи хлеб.

И нека ти ова вода проклета уђе у црева да ти отече трбух и да ти бедро спадне. А жена нека рече: Амин, амин.

Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.

Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.

А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.

Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.

Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.

Удариће те Господ приштевима мисирским и шуљевима и шугом и крастама да се нећеш моћи исцелити.

И имај лопатицу у оправи својој, па кад изиђеш напоље, закопај њом, а кад пођеш натраг, загрни нечист своју.

Ако ли их не опере, и тела свог не окупа, носиће безакоње своје.

Имајући, дакле, оваква обећања, о љубазни! Да очистимо себе од сваке поганштине тела и духа, и да творимо светињу у страху Божијем.

А Равсак рече: Еда ли ме је господар мој послао ка господару твом или к теби да кажем ове речи? Није ли к тим људима, што седе на зиду, да једу своју нечист и да пију своју мокраћу с вама?

Свака постеља на коју легне онај коме тече семе, да је нечиста; и све на шта седне, да је нечисто.

И место мириса биће смрад, и место појаса распојасина, место плетеница ћела, место широких скута припасана врећа, и место лепоте огорелина.

Ако дакле ко очисти себе од овог, биће суд за част, освећен, и потребан домаћину, приправљен за свако добро дело.

И оправши црева и ноге од ње, запали их на олтару сврх жртве паљенице.

И који нам се чине да су најсрамотнији на телу, на оне ударамо највећу част;