Biblijski stihovi o Burials

А пошто га погребе, рече синовима својим говорећи: Кад умрем, погребите ме у гробу где је погребен човек Божји, покрај костију његових метните кости моје.

Странац сам и дошљак код вас; дајте ми да имам гроб код вас да погребем мртваца свог испред очију својих.

И много оних који спавају у праху земаљском пробудиће се, једни на живот вечни, а други на срамоту и прекор вечни.

Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.

А ти ћеш отићи к оцима својим у миру, и бићеш погребен у доброј старости.

Господ убија, и оживљује; спушта у гроб, и извлачи.

Вером се опомиња Јосиф умирући изласка синова Израиљевих, и заповеда за кости своје.

Где ти умреш, умрећу и ја, и онде ћу бити погребена. То нека ми учини Господ и то нека ми дода, смрт ће ме само раставити с тобом.

Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће Бог и оне који су умрли у Исусу довести с Њим.

Обојица леже у праху, и црви их покривају.

А Исус рече њему: Хајде за мном, а остави нека мртви укопавају своје мртваце.

И догоди се кад погребаваху неког човека, угледаше чету и бацише човека у гроб Јелисијев; и кад човек паде и дотаче се костију Јелисијевих, оживе и уста на ноге своје.

А она изливши миро ово на тело моје за укоп ме приготови.

Потом умре Јосиф, а беше му сто и десет година; и помазавши га мирисима метнуше га у ковчег у Мисиру.

Јер мртви не спомињу Тебе; у гробу ко ће Те славити?

А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати, и закопаше га.

Чуј нас, господару; ти си кнез од Бога међу нама; у најбољем гробу нашем погреби мртваца свог; нико између нас неће ти затворити гроб свој да не погребеш мртваца свог.

Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што зидате гробове пророцима и красите раке праведника,

И гробови се отворише, и усташе многа тела светих који су помрли;

И чувши ученици његови дођоше и узеше тело његово, и метнуше га у гроб.

И однесе оданде кости Саулове и кости Јонатана сина његовог, па скупише и кости обешених.

И донесоше га на коњима и погребоше га код отаца његових у граду Јудином.

Одредише Му гроб са злочинцима, али на смрти би с богатим, јер не учини неправду, нити се нађе превара у устима Његовим.

Људи браћо! Нека је слободно казати вам управо за старешину Давида да и умре, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овог дана.

И врати се прах у земљу, како је био, а дух се врати Богу, који га је дао.

Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.

И дошавши ученици његови, узеше тело његово и укопаше га; и дођоше Исусу те јавише.

Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених.

И скиде Га, и обави платном, и метну Га у гроб исечен, у коме нико не беше никад метнут.

Још рече Господ Мојсију: Кажи свештеницима синовима Ароновим, и реци им: За мртвацем да се не скврни ни један у народу свом,

Али се износи у гробље и остаје у гомили.

Не плачите за мртвим нити га жалите; него плачите за оним који одлази, јер се неће више вратити нити ће видети своје постојбине.

Тако се с Њим погребосмо крштењем у смрт да као што уста Христос из мртвих славом Очевом, тако и ми у новом животу да ходимо.

Него нека лежим код отаца својих; и ти ме однеси из Мисира и погреби ме у гробу њиховом. А он рече: Учинићу како си казао.

Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;

Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.

Ко се дотакне мртвог тела човечијег па се не очисти, онај је оскрвнио шатор Господњи; зато да се истреби она душа из Израиља; јер није покропљен водом очишћења, зато је нечист, и нечистота је његова на њему.

Тако почину Давид код отаца својих, и би погребен у граду Давидовом.

И Давид посла посланике к људима у Јавису Галадовом, и рече им: Да сте благословени Господу што учинисте милост господару свом, Саулу и погребосте га.

И узеше тело Исусово, и обавише Га платном с мирисима, као што је обичај у Јевреја да укопавају.