Biblijski stihovi o Conscience

А за ово се и ја трудим да имам чисту савест свагда и пред Богом и пред људима.

Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим:

Него се одрекосмо тајног срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо реч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савести човечијој пред Богом.

Чистима је све чисто; а поганима и невернима ништа није чисто, него је опогањен њихов и ум и савест.

Тако се ваља покоравати не само од страха него и по савести.

А камоли неће крв Христа, који Духом Светим себе принесе без кривице Богу, очистити савест нашу од мртвих дела, да служимо Богу Живом и Истинитом?

С кротошћу и страхом имајте добру савест, да ако вас опадају за шта као злочинце да се постиде они што куде ваше добро живљење по Христу.

Тако кад се грешите о браћу, и бијете њихову слабу савест, о Христа се грешите.

Молите се Богу за нас. Јер се надамо да имамо добру савест, старајући се у свему добро да живимо.

Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правди.

Љубазни! Ако нам срце наше не зазире, слободу имамо пред Богом;

Јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,

Имајући веру и добру савест, коју неки одбацивши отпадоше од вере;

Знајући, дакле, страх Господњи људе саветујемо; а Богу смо познати, а надамо се да смо и у вашим савестима познати.

Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.

А грех узе почетак кроз заповест, и начини у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав.

А Павле погледавши на скупштину рече: Људи браћо! Ја са свом добром савести живех пред Богом до самог овог дана.

Али нема свако разума; јер неки који још и сад мисле да су идоли нешто, као идолске жртве једу, и савест њихова, слаба будући, погани се.

Али не говорим за савест твоју, него другог; јер зашто да моју слободу суди савест другог?

Али видим други закон у удима својим, који се супроти закону ума мог, и заробљава ме законом греховним који је у удима мојим.

Ако кажемо да греха немамо, себе варамо, и истине нема у нама.

Јер ако тебе, који имаш разум, види ко у идолској цркви где седиш за трпезом, неће ли његова савест, слаба будући, ослободити се да једе идолске жртве?

Јер ако нам зазире срце наше, Бог је већи од срца нашег и зна све.

Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.

Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?

Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.

Срце је преварно више свега и опако: ко ће га познати?

Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.

Јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијег који живи у њему? Тако и у Богу шта је нико не зна осим Духа Божијег.

Ако ли гледате ко је ко, грех чините, и бићете покарани од закона као преступници;

Да приступамо с истиним срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести, и умивени по телу водом чистом;

И не расудисте у себи, него бисте судије злих помисли.

Кад буде крив за коју од тих ствари, нека призна грех свој.

Да не царује, дакле, грех у вашем смртном телу, да га слушате у сластима његовим;

У срце своје затворио сам реч Твоју, да Ти не грешим.

Јер који су по телу телесно мисле, а који су по духу духовно мисле.

Отрезните се једанпут као што треба, и не грешите; јер неки не знају за Бога, на срамоту вама кажем.

Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум?

Ако кажемо да не сагрешисмо, градимо Га лажом, и реч Његова није у нама.

Јер се делима закона ни једно тело неће оправдати пред Њим; јер кроз закон долази познање греха.