Biblijski stihovi o Cultural Heritage

Присвојих откривења Твоја зававек; јер су радост срцу мом.

Силу дела својих јавио је народу свом давши им наследство народа.

Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.

И кад вас доведох у земљу родну да једете род њен и добра њена, дошавши оскврнисте земљу моју и од наследства мог начинисте гад.

Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;

Овако вели Господ Господ: Што непријатељ говори за вас: Ха ха! Вечне висине посташе наше наследство;

Ти ћеш нас, Господе, одбранити, и сачувати нас од рода овог довека.

Господе, крепости моја и граде мој и уточиште моје у невољи, к Теби ће доћи народи од крајева земаљских, и рећи ће: Доиста оци наши имаше лаж, и таштину и што ни мало не помаже.

И благом старих брда и благом вечних хумова.

Желе њиве, и отимају их; желе куће, и узимају; чине силу човеку и кући његовој, човеку и наследству његовом.

Од ратова и од плена посветише да се оправи дом Господњи;

Јер шта се напред написа, за нашу се науку написа, да трпљењем и утехом писма наду имамо.

А у великом дому нису суди само златни и сребрни, него и дрвени и земљани: и једни за част, а једни за срамоту.

Идоли су незнабожачки сребро и злато, дело руку човечијих;

Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.

Укидајући реч Божју својим обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.

Знајући да се пропадљивим сребром или златом не искуписте из сујетног свог живљења, које сте видели од отаца;

Јер и они начинише себи висине и ступове и лугове на сваком високом хуму и под сваким зеленим дрветом.

Опомени се некадашњих дана, погледајте године сваког века; питај оца свог и он ће ти јавити, старије своје и казаће ти.

Не помичи међе ближњег свог коју поставе стари у наследству твом које добијеш у земљи коју ти Господ Бог твој даје да је наследиш.

Ево наследства од Господа: деца, пород је дар од Њега.

Кад уђеш у земљу коју ти Господ Бог твој даје, не учи се чинити гадна дела оних народа.

Проклет да је који би помакао међу ближњег свог. А сав народ нека каже: Амин.

Немојте се скврнити ни једном овом стварју; јер су се свим тим стварима оскврнили народи које ћу одагнати испред вас.

Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.

И народ мој нека уче шта је свето шта ли није свето, и нека их уче распознавати нечисто од чистог.

Који у прошавшим нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима:

Пуна је земља њихова идола; делу руку својих клањају се, што начинише прсти њихови.

Такође накупих себи сребра и злата и заклада од царева и земаља; набавих себи певача и певачица и милина људских, и справа музичких свакојаких.

Газе народ Твој, Господе, и достојање Твоје муче.

И даде земљу њихову у достојање; јер је довека милост Његова;

Тако ови народи бојаху се Господа и идолима својим служаху; и синови њихови и синови синова њихових чине до данашњег дана онако како су чинили оци њихови.

Па и то цар Давид посвети Господу са сребром и златом што беше посветио од свих народа које покори,

Пак ћу вас одвести у своју земљу, за коју подигох руку своју заклињући се да ћу је дати Авраму, Исаку и Јакову; и даћу вам је у наследство, ја Господ.

Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.

Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.

Отерајте од себе све који живе у оној земљи, и потрите све слике њихове резане, и све слике њихове ливене потрите, и све висине њихове оборите.

Али начинише себи сваки народ своје богове, и пометаше их у куће висина, које беху начинили Самарјани, сваки народ у својим градовима у којима живљаху.

Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.

Да не изметне земља вас, ако је оскврните, као што је изметнула народ који је био пре вас.