Biblijski stihovi o deep

О дубимо богатства и премудрости и разума Божијег! Како су неиспитиви Његови судови и неистраживи Његови путеви!

Он открива шта је дубоко и сакривено, зна шта је у мраку, и светлост код Њега станује.

Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.

А нама је Бог открио Духом својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије.

У Његовој су руци дубине земаљске, и висине горске Његове су.

Видеше Те горе и уздрхташе, поводањ навали; бездана пусти глас свој, увис подиже руке своје.

Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.

Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.

Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.

Бездана бездану дозива гласом слапова Твојих; све воде Твоје и вали Твоји на мене навалише.

Из дубине вичем к Теби, Господе!

Измишљају злочинства и говоре: Свршено је! Шта ће се радити, смишљено је! А шта је унутра и срце у човека дубоко је.

Као у гомилу сабра воду морску, и пропасти метну у спреме.

Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?

Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?

И рече: Завапих у невољи својој ка Господу, и услиши ме; из утробе гробне повиках, и Ти чу глас мој.

Како су велика дела Твоја, Господе! Веома су дубоке помисли Твоје.

Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.

Јеси ли долазио до дубина морских? И по дну пропасти јеси ли ходио?

Вода га одгоји, бездана га узвиси; она рекама својим течаше око његовог стабла и пушташе потоке своје к свим дрветима пољским.

Ниси ли ти исушила море, воду бездана великог, од дубине морске начинила пут да прођу избављени?

Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.

Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку.

Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видело сен смртни.

Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;

Гле, истину љубиш у срцу, и изнутра јављаш ми мудрост.

Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају?

Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку.

Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.

Ишти знак од Господа Бога свог, ишти оздо из дубине или озго с висине.

Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.

Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.

И народ стајаше издалека, а Мојсије приступи к мраку у коме беше Бог.

И мрак је око тебе да не видиш, и поводањ покрива те.

Оптекоше ме воде до душе, бездана ме опколи, сита омота ми се око главе.

Велик је Господ, и ваља Га славити, и величанство Његово не може се досегнути.

Рече Му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?

Или: Ко ће сићи у бездан? То јест да изведе Христа из мртвих.

И рекох: Одбачен сам испред очију Твојих; али ћу још гледати свету цркву Твоју.

Тешко онима који дубоко сакривају од Господа намеру, који раде у мраку и говоре: Ко нас види? И ко нас зна?