Biblijski stihovi o Disgust

Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.

Јер су сви столови пуни бљувотине и нечистоће, нема места чистог.

А сад одбаците и ви то све: гнев, љутину, пакост, хуљење, срамотне речи из уста својих.

И бацићу на тебе гадове и наружићу те, и начинићу од тебе углед.

А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.

Јер ћу те расејати по народима и разасути по земљама, и истребићу нечистоту твоју из тебе.

Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.

У нечистоти је твојој грдило твоје; јер сам те чистио, али се ти не очисти; нећеш се више чистити од нечистоте своје, докле не намирим гнев свој над тобом.

Који оставивши поштење предадоше се бесрамности, на чињење сваке нечистоте и лакомства.

Чистима је све чисто; а поганима и невернима ништа није чисто, него је опогањен њихов и ум и савест.

И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.

Не стављам пред очи своје речи непотребне, мрзим на дела која су против закона, не пристајем за њима.

Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.

Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.

Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека.

Безбожник види, и једи се, шкргуће зубима својим, и сахне. Жеља ће безбожницима пропасти.

Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.

Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.

Уклони од уста својих опачину и од усана својих неваљалство удаљи.

Безбожници неће изаћи пред очи Твоје; Ти ненавидиш све који чине безакоње.

Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.

Још рече: Шта излази из човека оно погани човека;

А безбожници су као море усколебано, које се не може умирити и вода његова измеће нечистоћу и блато.

А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?

Кад хуле на нас, молимо; постасмо као сметлиште света, по коме сви газе досад.

Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.

А камоли човек, црв, и син човечји, мољац.

И избави праведног Лота, кога осрамотише безаконици нечистотом живљења;

Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртних.

Зашто се мисли да смо као стока? Зашто смо гадни у вашим очима?

А Господ рече му: Сад ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе.

Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.

И на гомиле их гртаху, да је смрдела земља.

Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.

Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.

Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?

Гледајте да ко не остане без благодати Божије: да не узрасте какав корен горчине, и не учини пакост, и тим да се многи не опогане.

Смилуј се на нас, Господе, смилуј се на нас, јер смо се довољно наситили срамоте;

Ништа нема што би човека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човека.

Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.