Biblijski stihovi o Faces

И погледавши на њ сви који сеђаху на сабору видеше лице његово као лице анђела.

И лице беше у све четири лице човечје и лице лавово с десне стране, а с леве стране лице волујско и лице орлово у све четири.

И лица им беху иста која видех на реци Хевару; обличја беху иста, исти беху; сваки иђаше право на према се.

Који у Њега гледају просветљују се, и лица се њихова неће постидети.

Ево дадох теби образ тврд према њиховом образу и чело тврдо према њиховом челу.

Али је страшно лице Господње за оне који чине зло, да би истребио на земљи спомен њихов.

Срце моје говори пред Тобом што си рекао: "Тражите лице моје." Тражим лице Твоје, Господе!

Тада виђаху синови Израиљеви лице Мојсијево, где се светли кожа на лицу његовом, те Мојсије опет застираше покривалом лице своје докле не би опет ушао да говори с Њим.

Свака имаше четири лица и четири крила, и као рука човечија беше им под крилима.

И виде Арон и сви синови Израиљеви Мојсија, а то му се светли кожа на лицу, и не смеше приступити к њему.

Пред њим ће се препадати народи, свако ће лице поцрнети.

И кад гледах животиње, гле, точак један беше на земљи уза сваку животињу према четири лица њихова.

И жена дође и рече мужу свом говорећи: Човек Божји дође к мени, и лице му беше као лице анђела Божјег, врло страшно; али га не запитах одакле је, нити ми он каза своје име.

Ми пак сви који откривеним лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњег Духа.

Мене ли драже? Говори Господ; еда ли не себе, на срамоту лицу свом?

Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те.

Јер очи Господње гледају на праведнике, и уши Његове на молитву њихову; а лице Господње на оне који зло чине да их истреби са земље.

Исред њега још као четири животиње, које на очи беху налик на човека;

Како се многи зачудише Теби, што беше нагрђен у лицу мимо сваког човека, и у стасу мимо синова човечјих,

И у сваке беху четири лица, и четири крила у сваке;

А Јаков рече: Не; ако сам сада нашао милост пред тобом, прими дар из моје руке, јер видех лице твоје као да видех лице Божје, тако си ме лепо дочекао.

И рече: Али нећеш моћи видети лице моје, јер не може човек мене видети и остати жив.

Јер ћеш се тада радовати о Господу, и подигнућеш к Богу лице своје.

Јер ћу им на супрот окренути лице своје; кад изиђу из једног огња, други ће их огањ прождрети, и познаћете да сам ја Господ, кад окренем лице своје на супрот њима.

А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.

Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;

И у херувима беху крила раширена у вис, и заклањаху крилима својим заклопац, и лицем беху окренути један другом, и гледаху према заклопцу херувими.

И одведе ме к северним вратима пред дом; и видех, и гле, дом Господњи беше пун славе Господње, и падох на лице своје.

Потом ћу дигнути руку своју, и видећеш ме с леђа, а лице се моје не може видети.

И уставши отидох у поље, а гле, слава Господња стајаше онде као слава коју видех на реци Хевару, и падох на лице своје.

Тада посла Амасија посланике к Јоасу, сину Јоахаза сина Јујевог, цару Израиљевом, и рече: Дођи да се огледамо.

Ако ли служба смрти која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његовог која престаје:

И кад Мојсије силажаше с горе Синајске, и држаше у руци две плоче сведочанства силазећи с горе, не знаше да му кожа на лицу поста светла докле говораше с њим.

А Гедеон видећи да беше анђео Господњи, рече: Ах Господе Боже! Зато ли видех анђела Господњег лицем к лицу?

А ја ћу онда сасвим сакрити лице своје за сва зла која учинише обративши се к другим боговима.

И дође Мојсије и Арон испред збора на врата шатора од састанка, и падоше ничице; и показа им се слава Господња.

А Аврам паде ничице. И Господ му још говори и рече:

И нека херувими рашире крила у вис да заклањају крилима заклопац, и нека буду лицем окренути један другом, према заклопцу нека су окренута лица херувимима.

Гњати су му као ступови од мрамора, углављени на златном подножју; стас му је Ливан, красан као кедри.

И преобрази се пред њима, и засја се лице Његово као сунце а хаљине Његове постадоше беле као светлост.