Biblijski stihovi o folk

Нити као да владате народом; него бивајте угледи стаду;

Деца ваша, жене ваше, и дошљак који је у вашем логору, и онај који ти дрва сече, и онај који ти воду носи.

Иђаху од народа до народа, и из једног царства к другом племену.

А онај што чињаше неправду ближњему укори га говорећи: Ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама?

Јер чујемо да неки неуредно живе међу вама, ништа не радећи, него окрајче и мешају се у туђе послове.

Један другом помагаше, и брату свом говораше: Буди храбар.

Него се помешаше с незнабошцима, и научише дела њихова.

Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.

Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.

И видеше их људи кад иђаху, и познаше их многи, и пешице из свих градова стецаху се онамо, и престигоше их, и скупише се око Њега.

А к томе и беспослене уче се скитати по кућама, не само пак беспослене, него и језичне и свезнале, па говоре шта не треба.

И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.

Тада вас беше мало на број, беше вас мало, и бејасте дошљаци.

Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.

Пусти, Господе, страх на њих; нека познају народи да су људи.

И усташе неки од старешина земаљских, и проговорише свему збору народном и рекоше:

Јер су уредбе у народа таштина, јер секу дрво у шуми, дело руку уметничких секиром;

А Он окренувши се запрети им и рече: Не знате каквог сте ви духа;

И с њим говорећи уђе, и нађе многе који се беху сабрали.

Зар не видиш шта чине по градовима Јудиним и по улицама јерусалимским?

Само од сиромаха у земљи остави заповедник стражарски који ће бити виноградари и ратари.

А ти су људи пастири и свагда су се бавили око стоке, и доведоше овце своје и говеда своја и шта год имају.

Јер је народ мој безуман, не познаје ме, луди су синови и без разума, мудри су да зло чине, а добро чинити не умију.

И шаљући их Мојсије да уходе земљу хананску рече им: идите овуда на југ, па изиђите на гору;

А у народа који верова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко.

Јер који су по телу телесно мисле, а који су по духу духовно мисле.

А беху неки Грци који беху дошли на празник да се моле Богу.

А имаш и посленика много, каменара и зидара и дрводеља, и свакојаких људи вештих сваком послу.

А од осталих нико не смејаше приступити њима; него их хваљаше народ.

Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.

Зато чујте, народи, и познај, зборе, шта је међу њима.

И пресели сав Јерусалим, све кнезове и све јунаке, десет хиљада робова, и све дрводеље и све коваче, не оста ништа осим сиромашног народа по земљи.

И туђини ће стајати и пасти стада ваша, и иностранци ће бити ваши орачи и виноградари.

Народ земаљски вара и отима, и сиромаху и убогоме чини насиље, и дошљаку чини криво.

Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.

Отпусти их нека иду у околна села и паланке да купе себи хлеба; јер немају шта јести.

Иђаху од народа до народа, из једног царства к другом племену.

То беху лончари и живљаху у садовима и забранима, и беху онде код цара за његове послове.

И не могаше онде ни једно чудо да учини, осим што мало болесника исцели метнувши на њих руке.

А с Авесаломом отиде двеста људи из Јерусалима позваних; али отидоше у простоти својој не знајући ништа.