Biblijski stihovi o Forgetfulness

Јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше.

Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,

Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.

Браћо! Ја још не мислим да сам достигао; једно пак велим: Шта је остраг заборављам, а за оним што је напред сежем се,

А ко нема овог слеп је, и пипа заборавивши очишћење од старих својих греха.

Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

Не помињите шта је пре било и не мислите о старим стварима.

Чувај се да не заборавиш Господа, који те је извео из земље мисирске, из куће ропске.

Немој да се понесе срце твоје и заборавиш Господа Бога свог, који те је извео из земље мисирске, из куће ропске;

И старешина над пехарницима не опомену се Јосифа, него га заборави.

Постадох као мех у диму, али Твојих наредаба не заборавих.

Имајући добру пашу беху сити; али чим се наситише, понесе се срце њихово, зато ме заборавише.

Али брзо заборавише дела Његова, и не почекаше воље Његове.

Јер живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа нити им има плате, јер им се спомен заборавио.

Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;

Стену која те је родила заборавио си; заборавио си Бога Створитеља свог.

Може ли жена заборавити пород свој да се не смилује на чедо утробе своје? А да би га и заборавила, ја нећу заборавити тебе.

Који мисле да ће учинити да народ мој заборави име моје уза сне њихове, које приповедају један другом, као што заборавише оци њихови име моје уз Вала.

Не помињи пређашња безакоња наша, већ похитај да нас пресретеш милосрђем својим, јер смо веома олошали.

Тога ради ваља нам већма пазити на речи које слушамо, да како не отпаднемо.

Прибави мудрост, прибави разум; не заборављај и не одступај од речи уста мојих.

Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;

Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?

Зађох као овца изгубљена: тражи слугу свог; јер заповести Твоје не заборавих.

Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,

Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.

Зато се нећу оленити опомињати вам једнако ово, ако и знате и утврђени сте у овој истини;

Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.

Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.

Само пази на се и добро чувај душу своју, да не заборавиш оне ствари које су виделе очи твоје, и да не изиђу из срца твог докле си год жив; него да их обзнаниш синовима својим и синовима синова својих.

Памтите то, и покажите се да сте људи, узмите на ум, преступници!

Заборавља ли девојка свој накит и невеста урес свој? А народ мој заборави ме толико дана да им нема броја.

Наредбама Твојим тешим се, не заборављам речи Твоје.

Јер се неће много опомињати дана живота свог, јер му Бог даје да му је срце весело.

Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?

Која оставља вођу младости своје, и заборавља завет Бога свог.

Зато ево ме, ја ћу вас заборавити сасвим и одбацићу од себе вас и град који сам дао вама и оцима вашим.

И грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.

Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.

Душа је моја у руци мојој непрестано у невољи; али закон Твој не заборављам.