Biblijski stihovi o Hiding from God

Тада се врло уплашише људи, и рекоше му: Шта си учинио? Јер дознаше људи да бежи од Господа, јер им он каза.

Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."

Ево ме тераш данас из ове земље да се кријем испред Тебе, и да се скитам и потуцам по земљи, па ће ме убити ко ме удеси.

Тада ће викати ка Господу, али их неће услишити, него ће сакрити лице своје од њих у оно време, како они зло радише.

Тешко онима који дубоко сакривају од Господа намеру, који раде у мраку и говоре: Ко нас види? И ко нас зна?

Може ли се ко сакрити на тајно место да га ја не видим? Говори Господ; не испуњам ли ја небо и земљу? Говори Господ.

Уђи у стену, и сакриј се у прах од страха Господњег и од славе величанства Његовог.

Никога не би да призива име Твоје, да устане да се Тебе држи, јер си сакрио лице своје од нас и растопио си нас безакоњем нашим.

По нечистоти њиховој и по преступу њихову учиних им и сакрих лице своје од њих.

А Михеја му рече: Ето, видећеш у онај дан кад отидеш у најтајнију клет да се сакријеш.

Одврати лице своје од греха мојих, и сва безакоња моја очисти.

А Михеја му рече: Ето, видећеш у онај дан кад отидеш у најтајнију клет да се сакријеш.

Избави ме од непријатеља мојих, Господе, к Теби притечем.

А он рече: Чух глас Твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих.

Чекаћу дакле Господа, који је сакрио лице своје од дома Јаковљевог, и уздаћу се у Њ.

Зашто говориш, Јакове, и кажеш, Израиљу: Сакривен је пут мој од Господа, и ствар моја не излази пред Бога мог?

Ако ли је пак покривено јеванђеље наше у онима је покривено који гину,

А очи им се држаху да Га не познаше.

Јер би ме сакрио у колиби својој у зло доба; склонио би ме под кровом шатора свог; на камену гору попео би ме.

Тада рекоше кнезови Варуху: Иди, сакриј се и ти и Јеремија, да нико на зна где сте.

И Израиљци се видеше у невољи, јер народ би притешњен; те се сакри у пећине и у честе и у камењаке и у раселине и у јаме.

А ја ћу онда сасвим сакрити лице своје за сва зла која учинише обративши се к другим боговима.

Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.

Тада опет упиташе Господа: Хоће ли још доћи овамо тај човек? А Господ рече: Ето сакрио се за пртљагом.

И много им прећаше да Га не прокажу.

Не бојте их се дакле; јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати.

И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту.

А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.

Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?

Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.

Сакриј ме од гомиле безаконика, од чете злочинаца,

Јер умресте, и ваш је живот сакривен с Христом у Богу.

И запрети им да Га не разглашују:

Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?

Ти си заклон мој, Ти ме чуваш од тескобе; окружаваш ме радостима у избављању.

Што рекосте: Ухватисмо веру са смрћу, и уговорисмо с гробом; кад зађе бич као поводањ, неће нас дохватити, јер од лажи начинисмо себи уточиште, и за превару заклонисмо се;

У срце своје затворио сам реч Твоју, да Ти не грешим.

Ако ли не буде хтео, него му га Бог даде у руке, одредићу ти место куда може побећи.

Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.

Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,