Biblijski stihovi o Human Ambition

А који хоће да се обогате они упадају у напасти и замке, и у многе луде шкодљиве жеље, које потапају човека у пропаст и погибао.

Или мислите да писмо узалуд говори: Дух који у нама живи мрзи на завист?

Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.

Јер ће људи постати саможиви, среброљупци, хвалише, поносити, хулници, непокорни родитељима, неблагодарни, неправедни, нељубавни,

Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.

Желите и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате, јер не иштете.

Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина.

Кад, дакле, има много ствари које умножавају таштину, каква је корист човеку?

Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.

Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?

Јер који су по телу телесно мисле, а који су по духу духовно мисле.

Да одсечем узрок онима који траже узрок, да би у ономе чиме се хвале нашли се као и ми.

Не дај, Господе, безбожнику шта жели, не дај му да докучи шта је наумио, да се не узносе.

Ако и војује, не добија венац ако право не војује.

Јер тело жели против духа, а дух против тела; а ово се противи једно другом, да не чините оно шта хоћете.

Јер им већма омиле слава људска него слава Божија.

А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат.

А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи; јер ево, ја ћу пустити зло на свако тело, говори Господ; али ћу теби дати душу твоју место плена у свим местима, куда одеш.

Који оставивши поштење предадоше се бесрамности, на чињење сваке нечистоте и лакомства.

Јер који се подиже, понизиће се, а који се понижује, подигнуће се.

Јер је корен свих зала среброљубље коме неки предавши се зађоше од вере и на себе навукоше муке велике.

Јер све што је на свету, телесна жеља, и жеља очију, и понос живота, није од Оца, него је од овог света.

Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.

Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.

Тешко ономе који се лакоми на гадан добитак кући својој, да постави гнездо своје на високом месту и сачува се ода зла.

Гле човека који не држаше у Богу крепости своје, него се уздаше у величину богатства свог и утврђиваше се злоћом својом.

Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.

Сваки дан жели; а праведник даје и не штеди.

Јер сте још телесни. Јер где су међу вама зависти и свађе и неслоге, нисте ли телесни, и не живите ли по човеку?

Али очи твоје и срце твоје иду само за твојим добитком и да проливаш крв праву и да чиниш насиље и кривду.

Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.

Него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.

Којима је свршетак погибао, којима је Бог трбух, и слава у сраму њиховом, који земаљски мисле.

А они рекоше: Нема ништа од тога, него ћемо ићи за својим мислима и чинићемо сваки по мисли срца свог злог.

Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.

Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?

Нико да вас не вара по својој вољи изабраном понизношћу и службом анђела, истражујући и шта не виде, и узалуд надимајући се умом тела свог,

И пси су прождрљиви, који не знају за ситост; и пастири су који не знају за разум, сваки се окреће својим путем, сваки за својом коришћу са свог краја.

Чусмо понос Моавов да је веома поносит, охолост његову и понос, разметање његово и обест његову.

Јер ако ко мисли да је шта, а није ништа, умом вара себе.