Biblijski stihovi o Hunger

Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.

Уморног ниси напојио воде, и гладноме ниси дао хлеба.

Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.

Лавови су убоги и гладни, а који траже Господа, не недостаје им ниједног добра.

И ходиће по земљи потуцајући се и гладујући; и кад буде гладан, љутиће се и псовати цара свог и Бога свог горе.

Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити;

И постивши се дана четрдесет и ноћи четрдесет, напослетку огладне.

Тада ће Му одговорити и они говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна или жедна, или госта или гола, или болесна или у тамници, и не послужисмо Те?

Јер огладнех, и дасте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; гост бејах, и примисте ме;

Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.

Тада ће Му одговорити праведници говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо?

И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо?

Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.

А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади!

А Он рече им: Нисте ли никад читали шта учини Давид кад му би до невоље и огладне с онима што беху с њим?

Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија.

Неће се постидети у зло доба, у дане гладне биће сити.

А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.

Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.

И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?

Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.

Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.

Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.

А Он рече им: Нисте ли читали шта учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?

Биће као кад гладан сни да једе, па кад се пробуди а душа му празна; или кад сни жедан да пије, па кад се пробуди, а он изнемогао и душа му жедна; тако ће бити мноштво свих народа што војују на гору сионску.

Али глад беше врло велика у оној земљи.

Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.

Неће бити гладни ни жедни, неће их бити врућина ни сунце; јер коме их је жао, он ће их водити, и покрај извора водених проводиће их.

До овог часа и гладујемо, и трпимо жеђ, и голотињу, и муке и потуцамо се,

И ја ћу те хранити онде, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и шта је год твоје.

И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;

И меда и масла и оваца и сира крављег; донесоше Давиду и народу што беше с њим да једу. Јер говораху: Народ је гладан и уморан и жедан у тој пустињи.

И умножићу род на дрветима и род на њиви, те нећете више подносити срамоте међу народима са глади.

Боље би онима који су побијени мачем него онима који мру од глади, који издишу убијени од несташице рода земаљског.

Сав је труд човечји за уста његова, али се не може наситити душа његова.

И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.

А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.

Ако ће и постити, нећу услишити вике њихове; и ако ће принети жртве паљенице и дар, неће ми то угодити, него мачем и глађу и помором поморићу их.

Откуда мени меса да дам свему овом народу? Јер плачу преда мном говорећи: Дај нам меса да једемо.

У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им: