Biblijski stihovi o Inheritance Issues

Још рече Аврам: Ето мени ниси дао порода, па ће слуга рођен у кући мојој бити мој наследник.

Овако вели Господ Господ: Ако кнез да дар коме сину свом од свог наследства, нека буде синовима његовим, њихово је достојање.

Наследство, дакле, да немају међу браћом својом: Господ је наследство њихово, као што им је казао.

Којих има више, подај им веће наследство, а којих има мање, њима мање; сви према броју избројаних својих нека имају наследство.

А деца коју родиш после њих, нека буду твоја и нека се по имену браће своје зову у наследству свом.

Јер ако је наследство од закона, онда већ није од обећања, а Аврааму обећањем дарова Бог.

Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: Еда ли још имамо какав део и наследство у дому оца свог?

Онда кад дође време да подели синовима својим шта има не може првенцем учинити сина од миле преко сина од немиле који је првенац;

И рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање.

Јер све ово благо што узе Господ оцу нашем, наше је и наше деце. Зато чини све што ти је Господ казао.

А виноградари видевши сина рекоше међу собом: Ово је наследник; ходите да га убијемо, и да нама остане достојање његово.

И разделите је у наследство жребом на породице своје; којих има више, њима веће наследство подајте; а којих има мање, њима подајте мање наследство; које место коме жребом допадне, оно нека му буде; на племена отаца својих разделите наследство.

Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.

Зато нема племе Левијево део ни наследство с браћом својом; Господ је наследство његово, као што му Господ Бог твој каза.

Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање.

Ако ли ни браће нема, онда подајте наследство његово браћи оца његовог;

А синовима Израиљевим кажи и реци: Кад ко умре, а нема сина, онда пренесите наследство његово на кћер његову;

Право говоре, кћери Салпадове; подај им право да имају наследство међу браћом оца свог, и принеси наследство оца њиховог на њих.

Ако ли ни кћери нема, онда подајте наследство његово браћи његовој;

Да се не би преносило наследство од једног племена синова Израиљевих да држи своје наследство.

Наследићете је како један тако други, за коју подигох руку своју да ћу је дати оцима вашим; и припашће вам та земља у наследство.

Да се не би преносило наследство синова Израиљевих од једног племена на друго; јер ће синови Израиљеви држати сваки наследство племена отаца својих.

Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.

Од дела синова Јудиних допаде наследство синовима Симеуновим, јер део синова Јудиних беше велик за њих, зато синови Симеунови добише наследство на њиховом наследству.

Ако ли нема ни браћу очеву, онда подајте наследство његово ономе ко му је најближи у роду његовом, и нека је његово. И то нека буде синовима Израиљевим закон за суђење, како заповеди Господ Мојсију.

Јер ако су наследници они који су од закона, пропаде вера, и поквари се обећање.

А наследство што ће имати, ја сам њихово наследство; и ви им не дајте достојања у Израиљу, ја сам њихово достојање.

Мојсије нам даде закон, наследство збору Јаковљевом.

Тим нека се подели земља у наследство према броју имена;

Ако се оне удаду за кога из другог племена синова Израиљевих, онда ће се наследство њихово откупити од наследства отаца наших и додаће се наследству оног племена у које се удаду, и тако ће се део наш окрњити.

И кнез да не узима народу ништа од наследства терајући их с њиховог наследства; од свог достојања нека даје синовима својим наследство да се не разгони мој народ, нико са свог наследства.

Јер десетке синова Израиљевих, што ће доносити Господу на жртву што се подиже, дајем Левитима у наследство; тога ради рекох за њих; међу синовима Израиљевим да немају наследство.

Још рече Господ Арону: У земљи њиховој да немаш наследство, ни дела међу њима да немаш; ја сам део твој и твоје наследство међу синовима Израиљевим.

Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.

А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим бих ти ја могао помоћи;

Али жребом нека се подели земља: по именима племена отаца својих нека добију наследство.

Ако ли да дар од свог наследства коме слузи свом, нека му буде до године опросне, а онда нека се врати кнезу, јер је његово наследство, синовима његовим нека буде.

А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.

Али онај који се не броји од њиховог рода, узе десетак од Авраама, и благослови оног који има обећање.

И ако у туђем не бисте верни, ко ће вам дати ваше?