Biblijski stihovi o Judah

Лавићу Јуда! С плена си се вратио, сине мој; спусти се и леже као лав и као љути лав; ко ће га пробудити?

И Јуда чињаше што је зло пред Господом; и гресима својим којим грешаху дражише Га већма него оци њихови свим што чинише.

А у то време догоди се, те Јуда отиде од браће своје и уврати се код неког Одоламејца, коме име беше Ирас.

А за Јуду рече: Услиши Господе глас Јудин, и доведи га опет к народу његовом; руке његове нека војују на њ, а Ти му помажи против непријатеља његових.

И рече Јуда браћи својој: Каква ће бити корист што ћемо убити брата свог и затајити крв његову?

И затрудне опет, и роди сина, и рече: Сада ћу хвалити Господа. Зато му надеде име Јуда; и преста рађати.

И тако се цар врати, и дође до Јордана; а Јуда дође до Галгала да срете цара и да га преведе преко Јордана.

И Господ рече: Јуда нека иде; ето дао сам му земљу у руке.

Јер Јуда би најсилнији међу браћом својом и од њега је вођ, али првенаштво доби Јосиф;

Па ни Јуда не држаше заповести Господа Бога свог, него хођаше по уредбама које начинише Израиљци.

И ово су племена старешинама од Исава по породицама њиховим, по местима њиховим, по именима њиховим: старешина Тамна, старешина Гола, старешина Јетер,

Јер још и Идумејци дођоше и разбише Јуду и одведоше робље;

Исели се Јуда од муке и љутог ропства; седи међу народима, не налази мир; сви који га гонише стигоше га у теснацу.

И скупише се сви синови Јудини да траже Господа, и из свих градова Јудиних дођоше да траже Господа.

И рече Јуда Израиљу оцу свом: Пусти дете са мном, па ћемо се подигнути и отићи, да останемо живи и не помремо и ми и ти и наша деца.

И код свега тога не врати се к мени неверница сестра јој Јуда свим срцем својим, него лажно, говори Господ.

А кад прође много времена, умре кћи Савина, жена Јудина. И кад се Јуда утеши, пође у Тамну к људима што му стрижаху овце, сам с Ирасом пријатељем својим Одоламејцем.

А Јуда ће стајати довека и Јерусалим од колена до колена.

Али Јуду разби Израиљ, те побегоше сваки к свом шатору.

И рече Јуди: Да сазидамо ове градове и да их опашемо зидом и кулама и вратима и преворницама, док је земља наша; јер тражимо Господа Бога свог, тражисмо Га и даде нам мир одсвуда. И тако зидаше, и бише срећни.

Потом изиђе Јуда са Симеуном братом својим, и побише Хананеје који живљаху у Сефату, и раскопаше га, и прозва се град Орма.

Али Ир првенац Јудин беше неваљао пред Господом, и уби га Господ.

Јудеја постаде светиња Божија, Израиљ област Његова.

Тада рече Јуда: Шта да ти кажемо, господару? Шта да говоримо? Како ли да се правдамо? Бог је открио злочинство твојих слуга. Ево, ми смо сви робови твоји, господару, и ми и овај у кога се нашла чаша.

И заповеди синовима Јудиним да траже Господа Бога отаца својих и да извршују закон и заповест Његову.

А Тамара, снаха његова роди му Фареса и Зару. Свега пет беше синова Јудиних.

И ово су речи које рече Господ за Израиља и Јуду.

А Јуду посла Јаков напред к Јосифу, да му јави да изађе преда њ у Гесем. И дођоше у земљу гесемску.

Него Јоанан, син Каријин и све војводе узеше сав остатак Јудин који се беше вратио да живи у земљи Јудиној из свих народа у које беху разагнани,

Али Јуду разби Израиљ, те побегоше сваки ка свом шатору.

А по селима и пољима њиховим неко од синова Јудиних настани се у Киријат-Арви и засеоцима њеним, и у Дивону и засеоцима његовим, и у Јекавсеилу и селима његовим,

А од племена Рувимовог: Восор с подграђем, и Јазу с подграђем,

И Јоила и Зевадија синови Јероамови из Гедора.

Али Господ Бог Израиљев изабра ме из свега дома оца мог да будем цар над Израиљем довека; јер Јуду изабра за вођу, и из дома Јудиног дом оца мог; и између синова оца мог би му воља да мене постави царем над свим Израиљем.

Јер ће се населити у њој Јуда, и сви градови његови, и ратари и који иду за стадом.

У то време поче Господ пуштати на Јуду Ресина, цара сирског и Фекаја сина Ремалијиног.

Зна се у Јудеји за Бога, у Израиља је велико име Његово.

Синови Јудини беху: Фарес, Есрон и Хармија и Ор и Совал.

Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој,

И теби је, Јуда, приправљена жетва, кад вратим робље народа свог.