Biblijski stihovi o Manahath

Опет рече Маноје анђелу Господњем: Како ти је име? Да ти захвалимо кад се збуде шта си рекао.

Где је цар ематски и цар арфадски и цар од града Сефарвима, од Ене и Аве?

Где је цар ематски и цар арфадски и цар од града Сефарвима, од Ене и Аве?

А анђео Господњи рече Маноју: Жена нека се чува од свега што сам јој казао.

И Јаса и Кадимот и Мифат,

Што учини Манасија, цар Јудин та гадна дела чинећи горе од свега што су чинили Амореји који пре њега бише, и наведе на грех и Јуду гадним боговима својим;

А међа Манасијина беше од Асира к Михмети, која је према Сихему, потом иде та међа надесно к становницима ен-тафујским.

Јер суд дође на земљу равну, на Олон и на Јасу и Мифат,

А беше један човек од Сараје од племена синова Данових, по имену Маноје, и жена му беше нероткиња, и не рађаше.

А остала дела Менајимова и шта је год чинио, није ли записано у дневнику царева Израиљевих?

И рече Маноје жени својој: Зацело ћемо умрети, јер видесмо Бога.

И од синова Фат-Моавових Авна и Хелал, Венаја, Масија, Матанија, Веселеило и Винуј и Манасија;

И онима у Орми, и онима у Хор-Асану, и онима у Атаху,

И у Ен-Римону и у Сареји и у Јармоту,

А од половине племена Манасијиног: Танах с подграђем и Гат-Римон с подграђем: два града.

И Елон и Тамната и Акарон,

И у Тавери и у Маси и у Киврот-Атави гневисте Господа.

А анђео Господњи одговори Маноју: Да ме и уставиш, нећу јести твоје јело; него ако хоћеш зготови жртву паљеницу, принеси је Господу. Јер Маноје није знао да је анђео Господњи.

И Марат и Вет-Анат и Елтекон, шест градова са селима својим.

Синови Совалови: Елан и Манахат и Евал, Сефија и Онам. А синови Севегонови: Аије и Ана.

А ово су синови Совалови: Голам и Манахат и Гевил и Софар и Омар.

И даћу их да се потуцају по свим царствима земаљским ради Манасије сина Језекијиног цара Јудиног за оно што је учинио у Јерусалиму.

У Анатоту, у Нову, Ананији,

И Елтекон и Гиветон и Валат,

А кад их угледа Јаков, рече: Ово је логор Божји. И прозва оно место Маханаим.

И Рамот и подграђа његова, и Аним и подграђа његова;

Кедимот с подграђем, и Мифат с подграђем: четири града;

Тада се Маноје помоли Господу и рече: О Господе! Нека опет дође к нама човек Божји, ког си слао, да нас научи шта ћемо чинити са дететом, кад се роди.

А анђео се Господњи не јави више Маноју ни жени његовој. Тада Маноје разуме да је анђео Господњи.

И неће бити од њих остатка; јер ћу пустити зло на Анатоћане кад их походим.

А из Мантанаила, у Надил, а из Надила у Вамот,

Али Манасија заведе Јуду и Јерусалим, те чинише горе него народи које истреби Господ испред синова Израиљевих.

И Миспа и Хефира и Моса,

И Адама и Рама и Асор,

И Гат и Марису и Зиф,

И Јанум и Вет-Тафуја и Афека,

Јер Вавилоњани начинише Сокот-Веноту, а Хућани начинише Нергала, а Емаћани начинише Асима;

Анатот с подграђем, и Алмон с подграђем: четири града.

Из те земље изађе Асур, и сазида Ниневију и Ровот град и Халах,

Јер кад се подиже пламен с олтара к небу, анђео Господњи подиже се у пламену с олтара; а Маноје и жена његова видећи то падоше ничице на земљу;