Biblijski stihovi o Moabites

А сви Моавци чувши да су изишли цареви да ударе на њих, сазваше све који се почињаху пасати и старије и стадоше на међи.

И старија роди сина, и надеде му име Моав; од њега су Моавци до данашњег дана.

Неће се више хвалити Моав Есевоном; јер му зло мисле: Ходите да га истребимо да није више народ. И ти, Мадмане, опустећеш; мач ће те гонити.

И Господ ми рече: Немој пакостити Моавцима ни заметати боја са њима, јер ти нећу дати земље њихове у наследство; јер дадох синовима Лотовим у наследство Ар.

А кад се то сврши, приступише к мени кнезови говорећи: Народ Израиљев и свештеници и Левити нису се одвојили од народа земаљских ради гадова њихових, од Хананеја, Хетеја, Ферезеја, Јевусеја, Амонаца, Моаваца, Мисираца и Амореја.

Тешко теби, Моаве, пропаде народ Хемосов, јер синове твоје заробише, и кћери твоје одведоше у ропство.

Па рече Моав старешинама мадијанским: Сада ће ова множина појести све што је око нас као во траву у пољу. А Валак, син Сефоров беше у оно време цар моавски.

И на Кериот и на Восору, и на све градове земље моавске, који су далеко и који су близу.

И Моав ће се истребити да не буде народ, јер се подиже на Господа.

И Јоким и Хасивљани, и Јоас и Сараф, који владаху у моавској, и Јасуви-Лехем. Али то су старе ствари.

У то време чита се књига Мојсијева народу, и у њој се нађе написано да не улази Амонац ни Моавац у сабор Божји до века;

Од Сираца и од Моаваца и од синова Амонових и од Филистеја и од Амалика, и од плена Адад-Езера сина Реововог, цара совског.

Још видех у то време Јудејце који се беху оженили Азоћанкама, Амонкама и Моавкама.

Ово је реч што рече Господ за Моава давно.

Тешко теби, Моаве; пропао си; народе Хемосов; дао је синове своје који утекоше и кћери своје у ропство Сиону, цару аморејском.

Поби и Моавце, и посташе Моавци слуге Давидове и плаћаше му данак.

И уплаши се Моав од народа веома; јер га беше много, и притужи Моаву од синова Израиљевих.

Ка Хананејину на истоку и западу, и Аморејину и Хетејину и Ферезејину и Јевусејину у горама, и к Јевејину под Ермоном у земљи Миспи.

Чусмо за охолост Моава врло поноситог, за понос његов и охолост и обест његову; лажи његове неће бити тврде.

И рекоше: Крв је; побили су се цареви, и један другог погубили; сада дакле на плен, Моавци!

И аморејску и хананејску и гергесејску и јевусејску.

Чусмо понос Моавов да је веома поносит, охолост његову и понос, разметање његово и обест његову.

И живљаше Израиљ у Ситиму, и народ стаде чинити прељубу са кћерима моавским.

И војеваше на Агарене, на Јетуреје и Нафисеје и Нодавеје,

И поручи му: Овако вели Јефтај: Није узео Израиљ земље моавске ни земље синова Амонових.

Разби и Моавце, и измери их ужем поваљавши их по земљи, и измери их два ужа да се погубе а једно уже да се оставе у животу. И Моавци посташе слуге Давидове, и плаћаху му данак.

А после тога синови Моавови и синови Амонови и с њима који живе међу синовима Амоновим, дођоше да војују на Јосафата.

Па и то је мало Господу, него и Моавце ће вам предати у руке.

И Арвадеје и Самареје и Аматеје.

Али ћу повратити робље Моавово у последње време, говори Господ. Довде је суд Моаву.

И Јевусеја и Амореја и Гергесеја,

И сав народ који беше остао од Амореја, Хетеја, Ферезеја, Јевеја и Јевусеја, који не беху од синова Израиљевих,

Држи шта ти данас заповедам; ево, ја ћу изагнати испред тебе Амореје и Хананеје и Хетеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје.

Овако вели Господ Господ: Што говори Моав и Сир: Ето, дом је Јудин као сви народи;

А по смрти Ахавовој одметнуше се Моавци од Израиља.

А кад то чуше сви цареви који беху с ове стране Јордана по брдима и по долинама и по свом брегу великог мора дори до Ливана, Хетејин и Аморејин, Хананејин, Ферезејин, Јевејин и Јевусејин,

А ово су што се побунише на њ: Завад, син Симеате Амонке и Јозавад, син Симрите Моавке.

И Јевусеје и Амореје и Гергесеје,

И сав народ што беше остао од Хетеја и од Амореја и од Ферезеја и од Јевеја и од Јевусеја, који не беху код Израиља,

Али кад умре Ахав, одметну се цар моавски од цара Израиљевог.