Biblijski stihovi o Nights

Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;

Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.

Претечу очи моје јутарњу стражу, да бих размишљао о речи Твојој.

А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.

Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.

Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.

Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!

Разастре им облак за покривач, и огањ да светли ноћу.

Јер који спавају, у ноћи спавају, и који се опијају, у ноћи се опијају.

И дође на једно место, и онде заноћи, јер сунце беше зашло; и узе камен на оном месту, и метну га себи под главу, и заспа на оном месту.

Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.

Дан дану доказује, и ноћ ноћи јавља.

Зато ће вам утвара бити ноћ и прорицање ваше тама; и сунце ће заћи тим пророцима и дан ће им се смрачити.

Ноћу помињем име Твоје, Господе, и чувам закон Твој.

Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.

Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.

И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;

И створи Бог два видела велика: видело веће да управља даном, и видело мање да управља ноћу, и звезде.

У по ноћи устајем да Те славим за праведне судове Твоје.

Сунце ће и месец помркнути, и звезде ће устегнути своју светлост.

И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.

Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.

А у шестом сату би тама по свој земљи до сата деветог.

И кад падаше роса по логору ноћу, падаше с њом и мана.

Јер не спавају ако не учине зла, и не долази им сан ако кога не оборе.

А беше око шестог сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветог.

Него ће бити један дан, који је познат Господу, неће бити дан и ноћ, јер ће и увече бити светлост.

А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој, који даје песму ноћу;

А од шестог сата би тама по свој земљи до сата деветог.

Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.

Јер звезде небеске и прилике небеске неће пустити светлост своју, сунце ће помрчати о рађању свом, и месец неће пустити светлост своју.

Није ли дан Господњи мрак, а не видело? И тама, без светлости?

Кад Те се сећам на постељи, све ноћне страже размишљам о Теби.

Бреме Моаву. Да, обноћ се раскопа Ар моавски и пропаде; да, обноћ се раскопа Кир моавски и пропаде.

Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.

Него устани ноћу ти и народ што је с тобом, и заседи у пољу.

У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,

Рече им Никодим што долази к Њему ноћу, који беше један од њих:

Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.

И кад те угасим, застрећу небо, и звезде на њему помрачити, сунце ћу заклонити облаком, и месец неће светлити светлошћу својом.