Biblijski stihovi o Oath

И рече Мојсије кнезовима од племена синова Израиљевих говорећи: Ово је заповедио Господ.

Ја ти кажем: извршуј заповест цареву, и то заклетве Божје ради.

Да пристанеш на завет Господа Бога свог и на клетву Његову, коју учини с тобом данас Господ Бог твој,

И који се куне небом, куне се престолом Божјим и Оним који седи на њему.

Јер се људи већим куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење.

А они рекоше: Видесмо заиста да је Господ с тобом, па рекосмо: Нека буде заклетва између нас, између нас и тебе; хајде да ухватимо веру с тобом;

Зато и Бог кад хтеде наследницима обећања обилније да покаже тврђу завета свог, учини посредника клетву:

И не с вама самима чиним овај завет и ову клетву;

И још не без заклетве:

Зашто, дакле, ниси држао заклетву Господњу и заповест коју сам ти заповедио?

Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати

Присташе с браћом својом, главарима својим, и дођоше те се заклеше и клетвом завезаше да ходимо по закону Божијем, који је дат преко Мојсија, слуге Божијег, и да држимо и извршујемо све заповести Господа Бога свог и законе Његове и уредбе Његове.

Који се дакле куне олтаром, куне се њим и свим што је на њему.

А пре свега, браћо моја, не куните се ни небом ни земљом, ни другом каквом клетвом; него нека буде шта јесте да, и шта није не, да не паднете под суд.

Заклех се да ћу чувати наредбе правде Твоје, и извршићу.

Кад ко згреши ближњему свом те му се да заклетва да се закуне, и заклетва дође пред Твој олтар у овом дому,

И који се куне црквом, куне се њом и Оним што живи у њој.

Кад ко згреши ближњему свом, те му се да заклетва, да се закуне, и заклетва дође пред Твој олтар у овом дому,

Шта је заветовао Авраму и за шта се клео Исаку,

Тада уста Јездра, и закле главаре свештеничке и Левите и свега Израиља да учине тако. И заклеше се.

Али ако издаш ову ствар нашу, тада ћемо бити прости од твоје заклетве, којом си нас заклела.

Собом се заклех; изађе из уста мојих реч праведна, и неће се порећи, да ће им се поклонити свако колено, и заклињати се сваки језик,

Јер овако вели Господ Господ: Учинићу ти како си ти учинила презревши заклетву и преступивши завет.

Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?

Јер кад Бог Авраму обећа, не имајући ничим већим да се закуне, закле се собом,

Шта је заветовао Авраму, и за шта се клео Исаку.

Заклетва Господња нека буде између њих, да није посегао руком својом на ствар ближњег свог, и господар од ствари нека пристане, а онај да не плати.

А завет који учини удовица или пуштеница, и све чим веже душу своју, да јој је тврдо.

А људи јој рекоше: Бићемо прости од ове твоје заклетве којом си нас заклела;

И ако се ко куне олтаром ништа је то, а који се куне даром који је на њему крив је

Бој се Господа Бога свог, Њему служи и Њега се држи, и Његовим се именом куни.

Јер они без заклетве посташе свештеници; а Овај са заклетвом кроз Оног који Му говори: Закле се Господ и неће се раскајати: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом.

Или кад се ко закуне говорећи својим устима да ће учинити шта зло или добро, а за коју год ствар за коју човек говори заклињући се, знао или не знао, крив је за једну од тих ствари.

Јер закон поставља људе за свештенике који имају слабост; а реч заклетве које је речена по закону, постави сина вавек савршена.

Данас си се зарекао Господу да ће ти бити Бог и да ћеш ићи путевима Његовим и држати уредбе Његове, и заповести Његове и законе Његове, и да ћеш слушати глас Његов.

Господа Бога свог бој се, и Њему служи, и Његовим се именом куни.

И клећеш се истинито, верно и право: Тако да је жив Господ. И народи ће се благосиљати Њим, и Њим ће се хвалити.

Него хајде да ухватимо веру, ја и ти, да буде сведочанство између мене и тебе.

Тада сви кнезови рекоше свом збору: Ми смо им се заклели Господом Богом Израиљевим; зато сада не можемо дирати у њих.

Зато овако вели Господ Господ: Тако ја жив био, обратићу му на главу заклетву своју коју презре и веру своју коју преступи.