Biblijski stihovi o plains

Јер суд дође на земљу равну, на Олон и на Јасу и Мифат,

И поље и Јордан с међама од Хинерота до мора уз поље, до мора сланог, испод Фазге према истоку.

Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?

Него је земља у коју идете да је наследите земља у којој су брда и долине, и натапа је дажд небески;

И затре оне градове и сву ону раван, и све људе у градовима и род земаљски.

И тако узе Исус сву ту земљу, горе и сав јужни крај и сву земљу госенску, и равницу и поље, гору Израиљеву и равницу његову.

И јужну страну, и равницу, долину под Јерихоном местом где има много палмових дрвета до Сигора.

И дође онде нада ме рука Господња, и рече ми: Устани, изиђи у поље, и онде ћу говорити с тобом.

А из планина аваримских отишавши стадоше у логор у пољу моавском на Јордану према Јерихону.

И проведе ме покрај њих унаоколо, и гле, беше их врло много у пољу, и гле, беху врло суве.

И пуста ће се земља радити, што је била пуста пред сваким који пролажаше.

Још рече Господ Мојсију у пољу моавском на Јордану према Јерихону говорећи:

И рече Господ Мојсију у пољу моавском на Јордану према Јерихону говорећи:

А кад отидоше од истока, нађоше равницу у земљи сенарској, и населише се онде.

Него их разметнух вихором по свим народима, којих не познаваше, и земља опусте иза њих да нико у њу не дохођаше нити се из ње враћаше, и обратише милу земљу у пустош.

И од равнице до мора хинеротског к истоку, и до мора уз поље, до мора сланог к истоку, како се иде к Ветсимоту, и с југа под гору Фазгу;

Јер Господ Бог твој увешће те сада у добру земљу, у земљу у којој има доста потока и извора и језера, што извиру по долинама и по брдима;

И стајаху у логору крај Јордана од Есимота до Вел-Сатима у пољу моавском.

Тада грађани рекоше Јелисију: Гле, добро је живети у овом граду, као што господар наш види; али је вода зла и земља неродна.

Опет проговори Гал и рече: Ено народ силази с виса, и чета једна иде путем к шуми меоненимској.

Опустећу горе и брегове, и сваку траву на њима осушићу, и од река ћу начинити острва, и језера ћу исушити.

Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.

И прођосмо браћу своју, синове Исавове, који живе у Сиру, пољем од Елата и од Гесион-Гавера; и оданде савивши ударисмо преко пустиње моавске.

Градови његови посташе пустош, земља сасушена и пуста, земља где нико не живи, нити пролази кроз њу син човечји.

Ево ме на тебе, који седиш у долини, као стена у равници, говори Господ, на вас, који говорите: Ко ће доћи на нас? И ко ће ући у станове наше?

И рече: Овако вели Господ: Начините по овој долини много јама.

Овако им реци: Овако вели Господ Господ: Тако ја жив био, који су у пустолинама, пашће од мача; и који је у пољу, зверима ћу га дати да га изједу; а који су по градовима и по пећинама, од помора ће помрети.

Одатле се подигоше синови Израиљеви, и стадоше у логор у пољу моавском с оне стране Јордана према Јерихону.

Зато, горе Израиљеве, чујте реч Господа Господа; овако вели Господ горама Израиљевим и хумовима, потоцима и долинама, и пустим развалинама и градовима остављеним, које посташе грабеж и подсмех осталим народима унаоколо,

Отворићу реке на висовима, и изворе усред долина, пустињу ћу обратити у језеро водено, и суву земљу у изворе водене.

И наследиће југ, гору Исавову, и равницу, Филистеје; и наследиће поље Јефремово и поље самаријско и Венијаминово и Галад;

И уставши отидох у поље, а гле, слава Господња стајаше онде као слава коју видех на реци Хевару, и падох на лице своје.

И гле, онде беше слава Бога Израиљевог на очи као она што је видех у пољу.

И Хореје у планини њиховој Сиру до равнице Фаранске покрај пустиње.

И доћи ће и попадаће све у пусте долине и у камене раселине и на све честе и на свако дрвце.

Тију паше по пустињама, и хумови се опасују радошћу.

Аврам живљаше у земљи хананској, а Лот живљаше по градовима у оној равници премештајући своје шаторе до Содома.

И доћи ће затирач у сваки град, неће се сачувати ни један град; долина ће пропасти и равница ће се опустошити, јер Господ рече.

А Мадијани и Амалици и сав народ источни лежаху по долини као скакавци, тако их беше много; и камилама њиховим не беше броја; беше их много као песка по брегу морском,

Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше.