Biblijski stihovi o poplar

Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.

Сече себи кедре, и узима чесевину и храст или шта је најчвршће међу дрвећем шумским; сади јасен, и од дажда расте.

Веселе се с тебе и јеле и кедри ливански говорећи: Откако си пао, не долази нико да нас сече.

И учини цар, те у Јерусалиму беше сребра као камена, а кедрових дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много.

На високој гори Израиљевој посадићу је, и пустиће гране, и родиће, и постаће красан кедар, и под њим ће наставати свакојаке птице, у хладу грана његових наставаће.

И учини цар те беше у Јерусалиму сребра и злата као камена, а кедрових дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много.

И сва ће дрвета пољска познати да ја Господ снизих високо дрво и узвисих ниско дрво, посуших зелено дрво и учиних да озелени суво дрво. Ја Господ рекох, и учинићу.

И узе семе из оне земље, и метну га на њиву, однесе га где има много воде, и остави га добро.

И учини цар, те у Јерусалиму беше сребра као камења, и кедрових дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много.

А маслина им рече: Зар ја да оставим претилину своју, којом се част чини Богу и људима, па да идем да тумарам за друга дрвета?

А трн одговори дрветима: Ако доиста хоћете мене да помажете себи за цара, ходите склоните се у хлад мој; ако ли нећете, нека изиђе огањ из трна и спали кедре ливанске.

Ишла дрвета да помажу себи цара, па рекоше маслини: Буди нам цар.

Пустио је лозе своје до мора и огранке своје до реке.

А кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.

И на све кедре ливанске велике и високе и на све храстове васанске,

Горе се покрише његовим сеном, и лозе су му као кедри Божији.

Тада нека се радују дрвета шумска пред Господом, јер иде да суди земљи.

Посадићу у пустињи кедар, ситим, мирту и маслину; посадићу у пустој земљи јелу, брест и шимшир,

Место трња никнуће јела, место коприве никнуће мирта; и то ће бити Господу у славу, за вечан знак, који неће нестати.

Сине човечји, шта је дрво од лозе винове према сваком другом дрвету, или лоза винова према дрвећу у шуми?

Потом рекоше дрвета смокви: Ходи ти, буди нам цар.

Дрво што си видео, велико и јако, коме висина досезаше до неба и које се виђаше по свој земљи,

Зато раст његов надвиси сва дрвета пољска, и умножише се гране његове, и од мноштва воде раширише се одводе његове кад их пушташе.

После ми дође реч Господња говорећи: Шта видиш, Јеремија? И рекох: Видим прут бадемов.

Посађен беше у доброј земљи код многе воде, да пусти гране и рађа род и буде красна лоза.

И начини цар од тог дрвета алмугима заграду у дому Господњем и у дому царском и харфе и псалтире за певаче; никада се више није довезло таквог дрвета алмугима нити се видело до данашњег дана.

Тада рекоше дрвета виновој лози: Ходи ти, буди нам цар.

Тада сва дрвета рекоше трну: Ходи ти, буди нам цар.

Ридај, јело, јер паде кедар, јер красници пропадоше; ридајте, храстови васански, јер се посече шума ограђена.

Пружили су се као потоци, као вртови крај реке, као мирисава дрвета која је посадио Господ, као кедри на води.

Говорио је и о дрвећу, од кедра на Ливану до исопа који ниче из зида; говорио је и о стоци и о птицама и о бубинама и о рибама.

Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.

А смоква им рече: Зар ја да оставим сласт своју и красни род свој, па да идем да тумарам за друга дрвета?

Не бојте се, звери пољске; јер ће се зеленети пасишта у пустињи и дрвета ће носити род свој, смоква ће и лоза винова давати силу своју.

И беху на њој јаки прутови за палицу владалачку, и растом својим узвиси се изнад густих грана, и би наочита висином својом, мноштвом грана својих.

И процветаће као у трави, као врбе покрај потока.

Ето, Асирац беше кедар на Ливану, лепих грана и дебелог хлада и високог раста, коме врхови беху међу густим гранама.

Окрчио си за њ, и он пусти жиле, и заузе сву земљу.

И дрва кедрових без броја; јер довожаху Сидонци и Тирци много дрва кедрових Давиду.

Јер ће бити као дрво усађено крај воде и које низ поток пушта жиле своје, које не осећа кад дође припека, него му се лист зелени, и сушне године не брине се и не престаје рађати род.