Biblijski stihovi o Princes

Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?

Место отаца твојих биће синови твоји, поставићеш их кнезовима по свој земљи.

Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.

И даћу им кнезове младиће, и деца ће им бити господари.

Ево, цар ће царовати право и кнезови ће владати по правди.

Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?

Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.

И посађује га с кнезовима, с кнезовима у народу његовом;

Гле, кнезови Израиљеви у теби дадоше се да проливају крв сваки свом силом својом.

И с њим десет кнезова, по једног кнеза од дома отачког од свих племена Израиљевих, а сваки их беше поглавар у дому отаца својих у хиљадама Израиљевим.

Ти именовани беху кнезови у породицама својим, и домови отаца њихових умножише се веома.

Неваљалством својим веселе цара и лажима својим кнезове.

Где ти је цар? Где је? Нека те сачува у свим градовима твојим; где ли су судије твоје, за које си говорио: Дај ми цара и кнезове?

Али ћете као људи помрети, и као сваки кнез пашћете."

Тада опет посла Валак више кнезова и веће од првих.

Свиде се Дарију те постави над царством сто и педесет управитеља да буду над свим царством;

Над Дановим Азареило син Јероамов. То беху кнезови племена Израиљевих.

Кнезови су твоји одметници и другови лупежима; сваки милује мито и иде за даровима; сиротој не дају правице, и парница удовичка не долази пред њих.

Он укроћава дух кнезовима, Он је страшан царевима земаљским.

А ово беху кнезови његови: Азарија, син Садоков, намесник;

Постављају цареве, али не од мене; подижу кнезове, за које ја не знам; од сребра свог и од злата свог граде себи ликове, да се истребе.

Иди, реци Јеровоаму: Овако вели Господ Бог Израиљев: Што сам те подигао између народа и поставио те вођом народу свом Израиљу,

Племиће њене зваће да царују, али неће бити ниједног, и сви ће кнезови њени отићи у ништа.

То су синови Исмаилови, и то су им имена по селима и градовима њиховим, дванаест кнезова над својим народима.

А од синова Израиљевих не учини ни једног робом, него беху војници и слуге његове и кнезови, војводе његове, и заповедници над колима његовим и над коњицима његовим.

И рече: Ово ће бити начин којим ће цар царовати над вама: синове ваше узимаће и метати их на кола своја и међу коњике своје, и они ће трчати пред колима његовим;

А кнез с њима нека улази кад они улазе, и нека излази кад они излазе.

А најближи до њега беху Карсена, Сетар, Адмата, Тарсис, Мерес, Марсена и Мемукан, седам кнезова персијских и мидских, који гледаху лице царево и сеђаху на првим местима у царству):

И цар ће њихов отићи у ропство, он и кнезови његови с њим, вели Господ.

Потом заповеди Давид свим кнезовима Израиљевим да помажу Соломуну, сину његовом:

Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.

Реци цару и царици: Доле седите, јер ће се славни венац ваш скинути с ваше главе.

Што те подигох из праха и поставих вођом народу свом Израиљу, а ти идеш путем Јеровоамовим и наводиш на грех народ мој Израиља да ме гневи гресима својим,

И цар рече слугама својим: Не знате ли да је војвода и то велики погинуо данас у Израиљу?

И сви кнезови и јунаци и сви синови цара Давида дадоше руке да ће бити покорни цару Соломуну.

Уради с њима, с кнезовима њиховим, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховим као са Зевејем и Салманом.

Он сиђе у дом царев у клет писареву, и гле, онде сеђаху сви кнезови, Елисама писар, и Делаја син Семајин, и Елнатан син Ахворов, и Гемарија син Сафанов, и Седекија син Ананијин, и сви кнезови.

И донесоше кнезови да се посвети олтар кад би помазан, донесоше кнезови прилоге своје пред олтар.

А Данило рече Амелсару, ког старешина над дворанима постави над Данилом, Ананијом, Мисаилом и Азаријом:

Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.