Biblijski stihovi o Provision in Wilderness

И меда и масла и оваца и сира крављег; донесоше Давиду и народу што беше с њим да једу. Јер говораху: Народ је гладан и уморан и жедан у тој пустињи.

И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"

И четрдесет година хранио си их у пустињи, ништа им није недостајало: одело им не оветша и ноге им не отекоше.

И дао си им добри свој дух да их уразумљује, и мане своје ниси устегао од уста њихових, и воде си им дао у жеђи њиховој.

Јер те је Господ Бог твој благословио у сваком послу руку твојих; и зна пут твој по овој великој пустињи, и ево четрдесет година беше с тобом Господ Бог твој, и ништа ти није недостајало.

А Бог мој да испуни сваку потребу вашу по богатству свом у слави, у Христу Исусу.

Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.

Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;

И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?

Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?

Неће бити гладни ни жедни, неће их бити врућина ни сунце; јер коме их је жао, он ће их водити, и покрај извора водених проводиће их.

И поставићу им пастире, који ће их пасти, да се не боје више и не плаше и да не погине ни једна, говори Господ.

Докле се не излије на нас Дух с висине и пустиња постане њива а њива се стане узимати за шуму.

И хлеб с неба дао си им у глади њиховој, и воду из камена извео си им у жеђи њиховој, и рекао си им да иду и наследе земљу за коју си подигао руку своју да ћеш им је дати.

И кад падаше роса по логору ноћу, падаше с њом и мана.

Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?

Ни онда их ради велике милости своје ниси оставио у пустињи; ступ од облака није одступао од њих дању водећи их путем, нити ступ огњени ноћу светлећи им путем којим ће ићи.

И мучио те је, глађу те морио; али те је опет хранио маном за коју ти ниси знао ни оци твоји, да би ти показао да човек не живи о самом хлебу него о свему што излази из уста Господњих.

Далеко бих побегао, и настанио се у пустињи.

И учини Јаков завет, говорећи: Ако Бог буде са мном и сачува ме на путу којим идем и да ми хлеба да једем и одела да се облачим,

И одвешћу вас у пустињу тих народа, и онде ћу се судити с вама лицем к лицу.

Три дана хода треба да идемо у пустињу да принесемо жртву Господу Богу свом, као што нам је казао.

Зашто доведосте збор Господњи у ову пустињу да изгинемо овде и ми и стока наша?

А Мојсије рече: Немој нас оставити, јер знаш места у пустињи где бисмо могли стајати, па нам буди вођ.

Који те је хранио у пустињи маном, за коју не знаше оци твоји, да би те намучио и искушао те, и најпосле да би ти добро учинио.

Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;

Неће се постидети у зло доба, у дане гладне биће сити.

И не рекоше: Где је Господ који нас је извео из земље мисирске, који нас је водио по пустињи, по земљи пустој и пуној пропасти, по земљи сувој и где је сен смртни, по земљи преко које нико није ходио и у којој нико није живео?

Отпусти их нека иду у околна села и паланке да купе себи хлеба; јер немају шта јести.

Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.

Не брините се дакле говорећи: Шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се оденути?

А који даје семе сејачу, даће и хлеб за јело: и умножиће семе ваше, и даће да узрасту жита правде ваше;

Глас је некога који виче: Приправите у пустињи пут Господњи, поравните у пустоши стазу Богу нашем.

Овако вели Господ: Народ што оста од мача нађе милост у пустињи, кад иђах да дам одмор Израиљу.

И викаше народ на Бога и на Мојсија: Зашто нас изведосте из Мисира да изгинемо у овој пустињи? Јер нема ни хлеба ни воде, а овај се никакви хлеб већ огадио души нашој.

Паси народ свој с палицом својом, стадо наследства свог, које живи осамљено у шуми, усред Кармила; нека пасу по Васану и по Галаду, као у старо време.

Видите, ја ћу се забавити у пољу у пустињи докле не дође од вас гласник да ми јави.

Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;

И извешћу их из народа, и покупићу их из земаља, и довешћу их у земљу њихову, и пашћу их на горама Израиљевим покрај потока и по свим местима насељеним у земљи.

Који те је водио преко оне пустиње велике и страшне где живе змије ватрене и скорпије, где је суша, а нема воде; који ти је извео воду из тврдог камена;