Biblijski stihovi o Rachel

А Рахиља рече: Господ ми је судио и чуо глас мој, те ми даде сина. Зато му надеде име Дан.

Али се Господ опомену Рахиље; и услишивши је отвори јој материцу.

Док он још говораше с њима, дође Рахиља са стадом оца свог, јер она пасаше овце.

И отидоше од Ветиља. А кад им оста још мало пута до Ефрате, породи се Рахиља, и беше јој тежак порођај.

Јер кад се вратих из Падана, умре ми Рахиља у земљи хананској на путу, кад беше још мало до Ефрате; и погребох је на путу у Ефрату, а то је Витлејем.

Јаков учини тако, и наврши с њом недељу дана, па му даде Лаван Рахиљу кћер своју за жену.

И метну Јаков споменик на гроб њен. То је споменик на гробу Рахиљином до данашњег дана.

И Јакову омиле Рахиља, те рече: Служићу ти седам година за Рахиљу, млађу кћер твоју.

А Рахиља рече: Борах се жестоко са сестром својом, али одолех. И надеде му име Нефталим.

Он им рече: Је ли здрав? Рекоше: Јесте, и ево Рахиље кћери његове, где иде са стадом.

А Господ видећи да Јаков не мари за Лију, отвори њој материцу, а Рахиља оста нероткиња.

Глас у Рами чу се, плач, и ридање, и јаукање много: Рахила плаче за својом децом, и неће да се утеши, јер их нема.

А Лаван беше отишао да стриже овце своје; и Рахиља украде идоле оцу свом.

И у Лије беху кварне очи, а Рахиља беше лепог стаса и лепог лица.

А Рахиља видевши где не рађа деце Јакову, позавиде сестри својој; и рече Јакову: Дај ми деце, или ћу умрети.

И тако леже Јаков с Рахиљом; и вољаше Рахиљу него Лију, и стаде служити код Лавана још седам других година.

А Јаков се расрди на Рахиљу, и рече: Зар сам ја а не Бог који ти не да порода?

А Рахиља узе идоле и сакри их под самар камиле своје и седе озго; и Лаван пипаше по целом шатору, и не нађе.

И даде Лаван Рахиљи кћери својој робињу своју Валу да јој буде робиња.

А синови Рахиље жене Јаковљеве: Јосиф и Венијамин.

И пославши Јаков дозва Рахиљу и Лију у поље к стаду свом.

А Лаван имаше две кћери: старијој беше име Лија, а млађој Рахиља.

А кћери Асировој беше име Сара.

А Раву курву и дом оца њеног и све што беше њено остави у животу Исус, и она оста међу Израиљцима до данас, јер сакри посланике које посла Исус да уходе Јерихон.

И пољуби Јаков Рахиљу, и повикавши заплака се.

И каза се Јаков Рахиљи да је род оцу њеном и да је син Ревечин; а она отрча те јави оцу свом.

И сав народ који беше на вратима градским и старешине рекоше: Сведоци смо; да да Господ да жена која долази у дом твој буде као Рахиља и Лија, које обе сазидаше дом Израиљев; богати се у Ефрати, и прослави име своје у Витлејему!

Овако вели Господ: Глас у Рами чу се, нарицање и плач велики; Рахиља плаче за децом својом, неће да се утеши за децом својом, јер их нема.

А синови Вале робиње Рахиљине: Дан и Нефталим;

А кад Јаков виде Рахиљу кћер Лавана ујака свог, и стадо Лавана ујака свог, приступи Јаков и одвали камен студенцу с врата, и напоји стадо Лавана ујака свог.

А синови Рахиљини: Јосиф и Венијамин;

И одслужи Јаков за Рахиљу седам година, и учинише му се као неколико дана, јер је љубљаше.

А она јој рече: Мало ли ти је што си ми узела мужа? Хоћеш да ми узмеш и мандрагору сина мог? А Рахиља јој рече: Нека ноћас спава с тобом за мандрагору сина твог.

Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: Еда ли још имамо какав део и наследство у дому оца свог?

А Нојемина рече Рути снаси својој: Добро је, кћери моја, да идеш с његовим девојкама, да те не би дирали на другој њиви.

А Рувим изиђе у време жетве пшеничне и нађе мандрагору у пољу, и донесе је Лији матери својој. А Рахиља рече Лији: Дај ми мандрагору сина свог.

То су синови Рахиљини што се родише Јакову, свега четрнаест душа.

Вером Раав курва не погибе с неверницима, примивши уходе с миром, и изведавши их другим путем.

А Јуда позна и рече: Правија је од мене, јер је не дадох сину свом Силому. И више не леже с њом.

А она им говораше: Не зовите ме више Нојемина, него ме зовите Мара, јер ми велике јаде зададе Свемогући.