Biblijski stihovi o Resource Management

А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?

А који даје семе сејачу, даће и хлеб за јело: и умножиће семе ваше, и даће да узрасту жита правде ваше;

Пасите стадо Божије, које вам је предато, и надгледајте га, не силом, него драговољно, и по Богу, нити за неправедне добитке, него из доброг срца;

И служите се међу собом, сваки даром који је примио, као добри пристави различне благодати Божије.

Али и наши нека се уче напредовати у добрим делима, ако где буде од потребе да не буду без рода.

Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији.

Не брините се дакле говорећи: Шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се оденути?

Као што је писано: Ко је много скупио, није му претекло; и ко је мало скупио, није му недостало.

А од пристава се не тражи више ништа, него да се ко веран нађе.

Јер ми смо Богу помагачи, а ви сте Божија њива, Божија грађевина.

А Бог је кадар учинити да је међу вама изобилна свака благодат, да у свему свагда свако довољство имајући изобилујете за свако добро дело;

Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;

Ово пак велим: који с тврђом сеје, с тврђом ће и пожњети; а који благослов сеје, благослов ће и пожњети.

А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару! Предао си ми два таланта; ево још два таланта ја сам добио с њима.

И промишљајући за добро не само пред Богом него и пред људима.

Јер сваком који има, даће се, и претећи ће му; а од оног који нема, и шта има узеће се од њега.

А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.

Узмите дакле од њега таланат, и подајте оном што има десет таланата.

Може ли Богу бити човек користан? Сам је себи користан човек мудар.

Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.

Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.

И ово заповедај, да буду без мане.

Сеју поља, саде винограде и сабирају летину.

Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?

Богатима на овом свету заповедај да се не поносе нити уздају у богатство пропадљиво, него у Бога Живога, који нам све даје изобилно за ужитак;

Мисли вредног човека доносе обиље, а сваког нагла сиромаштво.

Нико да не гледа шта је његово, него сваки да гледа шта је другог.

А кад жањете род земље своје, немој пожети сасвим њиву своју, нити пабирчи по жетви.

И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?

И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој део и да се весели с труда свог, то је дар Божји.

Сваки први дан недеље нека сваки од вас оставља код себе и скупља колико може, да не бивају збирања кад дођем.

Али јесте велика трговина побожност са задовољством.

А приступивши и онај што је примио један таланат рече: Господару! Знао сам да си ти тврд човек: жњеш где ниси сејао, и купиш где ниси вејао;

Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.

И једном, дакле, даде пет таланата, а другом два, а трећем један, сваком према његовој моћи; и отиде одмах.

Не будите среброљупци; будите задовољни оним што имате. Јер Он рече: Нећу те оставити, нити ћу од тебе одступити;

Од ратова и од плена посветише да се оправи дом Господњи;

И ако вам ко рече шта, кажите да они требају Господу: и одмах ће их послати.

Али ово благо имамо у земљаним судовима, да премноштво силе буде од Бога, а не од нас.

Тако нити је онај шта који сади, ни онај који залива, него Бог који даје те расте.