Biblijski stihovi o Seas

Као у гомилу сабра воду морску, и пропасти метну у спреме.

Његово је море и Он га је створио, и сухоту руке су Његове начиниле.

Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш.

Нека пљеска море и шта је у њему, васиљена и који у њој живе;

Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;

Ниси ли ти исушила море, воду бездана великог, од дубине морске начинила пут да прођу избављени?

Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.

Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему,

Јер је Он на морима основа, и посред река утврди је.

Стиди се, Сидоне, јер говори море, сила морска вели: Не мучим се порођајем, не рађам, не одгајам момке, не подижем девојке.

А море се подизаше од великог ветра.

По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.

Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;

Овако говори Господ који је начинио по мору пут и по силним водама стазу,

Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиђе?

Нека пљеска море и шта је у њему; нека скаче поље и све што је на њему.

И море си раздвојио пред њима, те пређоше посред мора сувим, и бацио си у дубине оне који их гоњаху као камен у воду.

Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.

Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.

Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.

И рекоше му: Шта ћемо чинити с тобом, да би нам море утолило? Јер бура на мору биваше све већа.

Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?

Сви ће кнезови морски сићи с престола својих и скинуће са себе плаште и свући са себе везене хаљине, и обући ће се у страх; седеће на земљи, и дрхтаће сваки час и чудити се теби.

И рече: Завапих у невољи својој ка Господу, и услиши ме; из утробе гробне повиках, и Ти чу глас мој.

Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.

Ти дуну ветром својим, и море их покри, и утонуше као олово у дубокој води.

Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:

Море уста на Вавилон, покри га мноштво вала његових.

Владаће од мора до мора, и од реке до крајева земаљских.

Певајте Господу песму нову, хвалу Његову од краја земље, који се плавите по мору и све што је у њему, острва и који живите на њима.

Бездана бездану дозива гласом слапова Твојих; све воде Твоје и вали Твоји на мене навалише.

Од даха ноздрва Твојих сабра се вода; стаде у гомилу вода која тече; стинуше се вали усред мора.

Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.

И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро.

Ишао си по мору на коњима својим, по гомили многе воде.

И постаће место да се разастиру мреже усред мора, јер ја говорих, вели Господ Господ, и биће грабеж народима.

Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову.

Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.

А море метну на десну страну к истоку с југа.

Еда ли се на реке разгневи Господ? Еда ли се на реке распали гнев Твој? На море јарост Твоја, кад си појездио на коњима својим и на колима својим за спасење?