Biblijski stihovi o Seedtime

Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.

Сејте правду, жећете милост; орите крчевину, јер је време да тражите Господа, да би дошао и подаждио вам правдом.

Тада ћу давати дажд земљи вашој на време, и рани и позни и сабираћеш жито своје и вино своје и уље своје;

Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.

Из јутра сеј семе своје и увече немој да ти почивају руке, јер не знаш шта ће бити боље, ово или оно, или ће обоје бити једнако добро.

Шест година засејавај земљу своју и сабирај род њен;

Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.

Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.

Има ли јоште семена у житници? Ни винова лоза ни смоква ни шипак ни маслина још не роди; од овог ћу дана благословити.

А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.

Јер како пада дажд или снег с неба и не враћа се онамо, него натапа земљу и учини да рађа и да се зелени, да даје семе да се сеје и хлеб да се једе,

И даће дажд семену твом које посејеш на њиви, и хлеб од рода земаљског биће обилат и сит; тада ће стока твоја пасти на паши пространој.

Нити рекоше у срцу свом: Бојмо се Господа Бога свог, који нам даје дажд рани и позни на време, и чува нам недеље одређене за жетву.

Јер ево ме код вас, и гледаћу вас, и бићете рађене и засеване.

Седам недеља наброј; кад стане срп радити по летини, онда почни бројати седам недеља.

И за седам родних година роди земља свашта изобила.

А који даје семе сејачу, даће и хлеб за јело: и умножиће семе ваше, и даће да узрасту жита правде ваше;

Изиђе сејач да сеје семе своје; и кад сејаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га,

Много ћеш семена изнети у поље, а мало ћеш сабрати јер ће га изјести скакавци.

И каква је земља у којој живи, је ли добра или рђава; и каква су места у којима живи, еда ли под шаторима или у тврдим градовима;

Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.

Шта само од себе роди иза жетве твоје немој жети, и грожђа у винограду свом нерезаном немој брати; нека буде година одмора земљи.

Сеју поља, саде винограде и сабирају летину.

Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.

И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,

Дању ради да узрасте шта посадиш, и јутром гледај да ти семе никне; али кад дође до брања разграбиће се, и остаће ти љута жалост.

Ево иду дани, говори Господ, кад ћу засејати дом Израиљев и дом Јудин семеном човечијим и семеном од стоке.

Ви пак чујте причу о сејачу:

И празник жетве првина од труда твог што посејеш у пољу свом; и празник бербе на свршетку сваке године, кад сабереш труд свој с њиве.

Од смокве научите се причи: кад се већ њене гране помладе и улистају, знате да је близу лето.

Него ће усев бити миран, винова ће лоза носити плод свој, и земља ће рађати род свој, и небо ће давати росу своју; и све ћу то дати у наследство остатку тог народа.

А од смокве научите се причи: кад се већ њена грана помлади и стане листати, знате да је близу лето.

И вршидба ће вам стизати бербу виноградску, а берба ће виноградска стизати сејање, и јешћете хлеб свој до ситости, и живећете без страха у земљи својој.

И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;

А прича ова значи: Семе је реч Божија.

Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?

А кад се приближи време родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове.

Шест година засевај њиву своју, и шест година режи виноград свој и сабирај род.

Благословен ће бити плод утробе твоје, и плод земље твоје и плод стоке твоје, млад говеда твојих и стада оваца твојих.

А теби ово нека буде знак: јешћете ове године шта само од себе роди, а друге године шта опет само од себе роди; а треће године сејте и жањите и садите винограде и једите род из њих.