Biblijski stihovi o Shrubs

Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.

А трн одговори дрветима: Ако доиста хоћете мене да помажете себи за цара, ходите склоните се у хлад мој; ако ли нећете, нека изиђе огањ из трна и спали кедре ливанске.

Кедри у врту Божјем не могаху га заклонити, јеле не могаху се изједначити с његовим гранама, и јавори не беху као огранци његови; ниједно дрво у врту Божјем не беше на лепоту тако као он.

А кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.

Сече себи кедре, и узима чесевину и храст или шта је најчвршће међу дрвећем шумским; сади јасен, и од дажда расте.

Говорио је и о дрвећу, од кедра на Ливану до исопа који ниче из зида; говорио је и о стоци и о птицама и о бубинама и о рибама.

Пружили су се као потоци, као вртови крај реке, као мирисава дрвета која је посадио Господ, као кедри на води.

Веселе се с тебе и јеле и кедри ливански говорећи: Откако си пао, не долази нико да нас сече.

Горе се покрише његовим сеном, и лозе су му као кедри Божији.

И на све кедре ливанске велике и високе и на све храстове васанске,

Јер си заборавио Бога спасења свог, и ниси се сећао Стене силе своје; зато сади красне садове и лозу страну пресађуј;

И изниче, и поста бусат чокот, низак, коме се лозе пружаху к њему а жиле беху под њим; поста чокот, и пусти гране и изби одводе.

И тада ће свако место где има хиљаду чокота за хиљаду сребрњака зарасти у чкаљ и трње.

И поља есевонска посушише се и чокот сивамски; господа народна потрше красне лозе његове, које досезаху до Јазира и вијаху се по пустињи; одводе његове пружаху се и прелажаху преко мора.

Место трња никнуће јела, место коприве никнуће мирта; и то ће бити Господу у славу, за вечан знак, који неће нестати.

Сине човечји, шта је дрво од лозе винове према сваком другом дрвету, или лоза винова према дрвећу у шуми?

Ето, Асирац беше кедар на Ливану, лепих грана и дебелог хлада и високог раста, коме врхови беху међу густим гранама.

Пустио је лозе своје до мора и огранке своје до реке.

Учиних га лепог мноштвом грана да му завиђаху сва дрвета едемска што беху у врту Божјем.

Слава ливанска теби ће доћи, јела, брест и шимшир, да украсе место светиње моје да би прославио место ногу својих.

И подигоше ликове и лугове на сваком високом хуму и под сваким зеленим дрветом.

Јер и они начинише себи висине и ступове и лугове на сваком високом хуму и под сваким зеленим дрветом.

Коме лишће беше лепо и род обилан, и на коме беше хране свему, под којим становаше зверје пољско и на гранама му сеђаху птице небеске,

Рашириће се гране његове, и лепота ће му бити као у маслине и мирис као ливански.

На високој гори Израиљевој посадићу је, и пустиће гране, и родиће, и постаће красан кедар, и под њим ће наставати свакојаке птице, у хладу грана његових наставаће.

И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га.

Из Мисира си пренео чокот, изагнао народе, и посадио га.

И неће више бити дому Израиљевом трн који боде ни жалац који задаје бол више од свих суседа њихових, који их плене; и познаће да сам ја Господ Господ.

И процветаће као у трави, као врбе покрај потока.

Посађен беше у доброј земљи код многе воде, да пусти гране и рађа род и буде красна лоза.

Јер ће бити као дрво усађено крај воде и које низ поток пушта жиле своје, које не осећа кад дође припека, него му се лист зелени, и сушне године не брине се и не престаје рађати род.

Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;

А лоза им рече: Зар ја да оставим вино своје, које весели Бога и људе, па да идем да тумарам за друга дрвета?

И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.

Не бојте се, звери пољске; јер ће се зеленети пасишта у пустињи и дрвета ће носити род свој, смоква ће и лоза винова давати силу своју.

На гранама његовим вијаху гнезда све птице небеске, и под гранама његовим све звери пољске лежаху се, и у хладу његовом сеђаху сви велики народи.

Тада сва дрвета рекоше трну: Ходи ти, буди нам цар.

И учини цар, те у Јерусалиму беше сребра као камена, а кедрових дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много.

Јер се свако дрво по роду свом познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине,

Тада рекоше дрвета виновој лози: Ходи ти, буди нам цар.