Biblijski stihovi o Sinfulness of Humanity

Јер сви сагрешише и изгубили славу Божију,

Сви ми као овце зађосмо, сваки нас се окрену својим путем, и Господ пусти на Њ безакоње свих нас.

Јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,

Сваки који чини грех и безакоње чини: и грех је безакоње.

Јер се делима закона ни једно тело неће оправдати пред Њим; јер кроз закон долази познање греха.

У којима и ми сви живесмо некада по жељама тела свог, чинећи вољу тела и помисли, и бејасмо рођена деца гнева, као и остали;

Згрешисмо и зло чинисмо и бисмо безбожни, и одметнусмо се и одступисмо од заповести Твојих и од закона Твојих.

Савршен беше на путевима својим од дана кад се роди докле се не нађе безакоње на теби.

Згрешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици.

И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њиховог свагда само зле,

Јер кад бејасмо у телу, беху сласти греховне, које закон рађаху у удима нашим да се смрти плод доноси.

Јер се земља оскврни под становницима својим, јер преступише законе, изменише уредбе, раскидоше завет вечни.

Који твори грех од ђавола је, јер ђаво греши од почетка. Зато се јави Син Божји да раскопа дела ђавоља.

Ако кажемо да не сагрешисмо, градимо Га лажом, и реч Његова није у нама.

А грех узе почетак кроз заповест, и начини у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав.

И погледа Бог на земљу, а она беше покварена; јер свако тело поквари пут свој на земљи.

Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.

Знајући ово да се стари наш човек разапе с Њиме, да би се тело грешно покварило, да више не бисмо служили греху.

Да грешног народа! Народа огрезлог у безакоњу! Семена зликовачког, синова покварених! Оставише Господа, презреше Свеца Израиљевог, одступише натраг.

Јер телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијем нити може.

Да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе лукавства, злоћудности;

Као човек говорим, за слабост вашег тела. Јер као што дадосте уде своје за робове нечистоти и безакоњу на безакоње, тако сад дајте уде своје за слуге правди на посвећење.

Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.

Ако кажемо да греха немамо, себе варамо, и истине нема у нама.

Јер као што непослушањем једног човека посташе многи грешни, тако ће и послушањем једног бити многи праведни.

А позната су дела телесна, која су прељубочинство, курварство, нечистота, бесрамност,

Јер ће људи постати саможиви, среброљупци, хвалише, поносити, хулници, непокорни родитељима, неблагодарни, неправедни, нељубавни,

Признајемо, Господе, злоћу своју, безакоње отаца својих, згрешили смо Ти.

А то је најгоре од свега што бива под сунцем што свима једнако бива, те је и срце људско пуно зла, и лудост им је у срцу док су живи, а потом умиру.

Кад Ти згреше, јер нема човека који не греши, и разгневивши се на њих даш их непријатељима, те их заробе и одведу у земљу далеку или која је близу,

Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?

Јер и ми бејасмо некада луди, и непокорни, и преварени, служећи различним жељама и сластима, у пакости и зависти живећи, мрски будући и мрзећи један на другог.

Зато, дакле, као што за грех једног дође осуђење на све људе, тако и правдом једног дође на све људе оправдање живота.

Јер се открива гнев Божји с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди.

Али сви бејасмо као нечисто шта, и сва наша правда као нечиста хаљина; зато опадосмо сви као лист, и безакоња наша као ветар однесоше нас.

Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.

Који оставивши поштење предадоше се бесрамности, на чињење сваке нечистоте и лакомства.

Него безакоња ваша раставише вас с Богом вашим, и греси ваши заклонише лице Његово од вас, да не чује.

Али писмо затвори све под грех, да се обећање даде кроз веру Исуса Христа онима који верују.

Кад Ти згреше, јер нема човека који не греши, и разгневивши се на њих даш их непријатељима њиховим, те их заробе и одведу у земљу непријатељску далеко или близу,