Biblijski stihovi o Sinite

И Евеја и Арукеја и Асенеја,

(Сидонци зову Ермон Сирион, а Амореји га зову Сенир,)

А беше један човек, по имену Симон, који пре чараше у граду и довођаше у чудо народ самаријски, говорећи да је он нешто велико;

И Јевусеја и Амореја и Гергесеја,

А синови Сирови: Лотан и Совал и Севегон и Ана и Дисон и Есер и Дисан.

И Арвадеје и Самареје и Аматеје.

А ово су синови Сира Хорејина, који живеху у оној земљи: Лотан и Совал и Севегон и Ана,

И учини цар, те у Јерусалиму беше сребра као камена, а кедрових дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много.

А они отресавши на њих прах са својих ногу дођоше у Иконију.

После ископаше други студенац, па се и око њега свађаше, зато га назва Ситна.

Од Јесера породица Јесерова; од Селима породица Селимова.

И други дан дођосмо у Сидон. И Јулије држаше Павла лепо, и допусти му да одлази к својим пријатељима и да га послужују.

Симон каза како Бог најпре походи и прими из незнабожаца народ к имену свом.

И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.

И учини цар, те у Јерусалиму беше сребра као камења, и кедрових дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много.

И рече: Господ изиђе са Синаја, и показа им се са Сира; засја с горе Фаранске, и дође с мноштвом хиљада светаца, а у десници му закон огњени за њих.

И Нивсан, и град соли, и Енгадија; шест градова са селима својим.

А потом дођох у земље сирске и киликијске.

С ове стране Јордана у долини према Вет-Фегору у земљи Сиона цара аморејског, који живљаше у Есевону, ког уби Мојсије и синови Израиљеви кад изиђоше из Мисира,

Ка Хананејину на истоку и западу, и Аморејину и Хетејину и Ферезејину и Јевусејину у горама, и к Јевејину под Ермоном у земљи Миспи.

Синови Симеунови по породицама својим: од Намуила породица Намуилова; од Јамина породица Јаминова; од Јахина породица Јахинова;

У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.

И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да Му понесе крст.

И Јевусеје и Амореје и Гергесеје,

И кад Га поведоше, ухватише неког Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.

И пође Аврам ту земљу до места Сихема и до равнице морешке; а беху тада Хананеји у тој земљи.

Брда се растапаху пред Господом; тај Синај пред Господом Богом Израиљевим.

И Дасем између Ниневије и Халаха; то је град велик.

Али Сион не верова Израиљу да га пусти да пређе преко међе његове, него Сион скупи сав свој народ и стадоше у логор у Јаси, и поби се са Израиљем.

Као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети.

То су породице Симеунове; од њих беше двадесет и две хиљаде и две стотине.

Гле, ови ће из далека доћи, гле, и они од севера и од запада, и они из земље синске.

И учини цар те беше у Јерусалиму сребра и злата као камена, а кедрових дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много.

Сви се ови скупише у долини сидимској која је сада слано море.

А после тога наста рат у Гезеру у Филистејима; тада Сивехај Хусаћанин уби Сифаја који беше рода дивовског, и бише покорени.

И Киријатајим и Сивма и Зарет-Сар на гори код долине,

И догоди се да он оста много дана у Јопи у неког Симона кожара.

А у долини сидимској беше много рупа из којих се вадила смола; и побеже цар содомски и цар гоморски, и онде падоше, а шта оста побеже у планину.

Више него за Јазиром плакаћу за тобом, лозо сивамска; одводе твоје пређоше море, допреше до мора јазирског; затирач нападе на летину твоју и на бербу твоју.

И сви градови у равни, и све царство Сиона цара аморејског, који царова у Есевону, ког уби Мојсије с кнезовима мадијанским, Евијом и Рекемом и Суром и Уром и Ревом, кнезовима Сионовим, који живљаху у оној земљи.