Biblijski stihovi o Straw

Од сад немојте давати народу плеву за опеке као до сада, нека иду сами и купе себи плеву.

А настојници наваљиваху говорећи: Свршујте послове своје колико долази на дан, као кад је било плеве.

И разиђе се народ по свој земљи мисирској да чупа стрњику место плеве.

А многи простреше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу.

И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га.

И изашавши настојници народни и управитељи рекоше народу говорећи: Тако вели Фараон: Ја вам нећу давати плеву.

Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?

А људи многи простреше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвета и простираху по путу.

Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.

Нису такви безбожници, него су као прах који расипа ветар.

И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.

Ако ли ко зида на овом темељу, злато, сребро, драго камење, дрва, сено, сламу,

А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.

И на гомиле их гртаху, да је смрдела земља.

Као да нису посађени ни посејани, и као да им се стабло није укоренило у земљи, чим дуне на њих, посахну, и вихор као плеву разнесе их.

А имамо и сламе и пиће за магарце своје, и хлеба и вина за се и за слушкињу твоју и за момка који је са слугом твојим имамо свега доста.

Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.

Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?

Још рече: Има у нас много сламе и пиће и места за ноћиште.

А које у трње паде, то су они који слушају, и отишавши, од бриге и богатства и сласти овог живота загуше се, и род не сазри.

А кад траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни?

Везасмо снопље у пољу, па мој сноп уста и исправи се, а ваши снопови иђаху унаоколо и клањаху се снопу мом.

Пре него котлови ваши осете топлоту од потпаљеног трња, и сирово и нагорело нека разнесе вихор.

Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века.

Зато ће бити као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане, као плева, коју односи ветар с гумна, и као дим из димњака.

Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.

Зато ћу узети натраг жито своје, кад буде време, и вино своје, кад буде време, и узећу вуну своју и лан свој, којим би покривала голотињу своју.

А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни!

А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.

Упарложићу га, неће се резати ни копати, него ће расти чкаљ и трње, и заповедићу облацима да не пуштају више дажд на њ.

Јер је у Мојсијевом закону написано: Да не завежеш уста волу који врше. Еда ли се Бог брине за волове?

И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.

А која износи трње и чичак, непотребна је и клетве близу, која се најпосле сажеже.

И крава и медведица заједно ће пасти, млад њихова лежаће заједно, и лав ће јести сламу као во.

Семе иструхну под грудама својим, пусте су житнице, разваљене спреме, јер посахну жито.

Зато ћу их разметнути као што размеће плеву ветар из пустиње.

А моје овце пасу што ви ногама својим изгазите, и пију што ви замутите ногама својим.

Јер ће рука Господња починути на овој гори, а Моав ће се изгазити на свом месту као што се гази слама за гној.

Него идите, радите; плева вам се неће давати, а опеке да дајете на број.

И тада ће свако место где има хиљаду чокота за хиљаду сребрњака зарасти у чкаљ и трње.