Biblijski stihovi o Unease

Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,

И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?

Зато су око тебе замке, и страши те страх изненада.

Јер се бојим да кад по чем дођем нећу вас наћи какве хоћу, и ја ћу се наћи вама каква ме нећете: да како не буду свађе, зависти, срдње, пркоси, опадања, шаптања, надимања, буне:

У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду;

Људи ће умирати од страха и од чекања оног што иде на земљу; јер ће се и силе небеске покренути.

Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме.

Мени Данилу пренеможе дух мој у телу мом, и утваре главе моје узнемирише ме.

Да се не дате ласно покренути од ума, нити да се плашите, ни духом ни речју, ни посланицом, као да је од нас послана, да је већ настао дан Христов.

Јер кад дођосмо у Македонију, никакав мир немаше тело наше, него у свему беше у невољи: споља борбе, изнутра страх.

Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.

И живот ће твој бити као да виси према теби, и плашићеш се ноћу и дању, и нећеш бити миран животом својим.

Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.

Али у ово време не може се на миру одлазити ни долазити; јер је немир велик међу свим становницима земаљским;

А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.

Али у оним народима нећеш одахнути, нити ће се стопало ноге твоје одморити; него ће ти Господ дати онде срце плашљиво, очи ишчилеле и душу изнемоглу.

Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?

Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје, да се не плаши срце ваше и да се не боји.

Дрхће од страха Твог тело моје, и судова Твојих бојим се.

Од свуда ће га страхоте страшити и тераће га устопце.

Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар.

А кад чујете ратове и буне, не плашите се; јер то све треба најпре да буде; али још није тада последак.

И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.

Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.

И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.

Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.

Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.

Не боји се злог гласа; срце је његово стално, узда се у Господа.

И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.

А кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нађе га.

И ја бејах међу вама у слабости, и у страху и у великом дрхтању.

Не излазите у поље, и путем не идите, јер је мач непријатељев и страх унаоколо.

Љубазни! Ако нам срце наше не зазире, слободу имамо пред Богом;

Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.

Саул пак видећи војску филистејску уплаши се, и срце му уздрхта веома.

И ако дакле буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.

Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.

Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.

Јер не знаше шта говори; јер беху врло уплашени.

Зато ће доћи на те зло, а нећеш знати одакле излази, и попашће те невоља, да је нећеш моћи одбити, и доћи ће на те уједанпут погибао, за коју нећеш знати.