Biblijski stihovi o Wandering

Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;

Овце моје лутају по свим горама и по свим високим хумовима; и по свој земљи распршане су овце моје, и нема никога да пита за њих, никога да их тражи.

Далеко бих побегао, и настанио се у пустињи.

И човек један нађе га а он лута по пољу; те га запита говорећи: Шта тражиш?

Одбациће их Бог мој, јер Га не слушају, и скитаће се по народима.

Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи где нема путева.

Овако говори Господ за народ овај: Мило им је да се скитају, не устављају ноге своје, зато нису мили Господу; сада ће се опоменути безакоња њихова и походиће грехе њихове.

Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места.

О, да ми је у пустињи станак путнички! Да оставим народ свој и да отидем од њих, јер су сви прељубочинци, збор невернички;

У којима неки погрешивши сврнуше у празне говоре,

Иђаху од народа до народа, и из једног царства к другом племену.

Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.

Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нашавши рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао;

А кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нађе га.

Тако два и три града иђаху у један град да пију воде, и не могаху се напити; ипак се не обратисте к мени, говори Господ.

Човек који зађе с пута мудрости починуће у збору мртвих.

Зато, ево, иду дани, говори Господ, да му пошаљем преметаче, који ће га преметнути, и судове његове испразнити и мехове његове покидати.

Народ је мој стадо изгубљено; пастири његови заведоше га, те лута по горама, иде с брда на хумове, заборавивши стан свој.

Јер ће бити кћери моавске на бродовима арнонским као птица која лута, отерана с гнезда.

Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.

Да пређем преко твоје земље; управо ћу путем ићи, нећу свртати ни надесно ни налево.

Ви, пак, вратите се и идите у пустињу к Црвеном Мору.

Зађох као овца изгубљена: тражи слугу свог; јер заповести Твоје не заборавих.

Кад земљу узрадиш, неће ти више давати блага свог. Бићеш потукач и бегунац на земљи.

Надо Израиљева! Спаситељу његов у невољи! Зашто си као туђин у овој земљи и као путник који се сврати да преноћи?

Он одузима срце главарима народа земаљских, и заводи их у пустињу где нема пута,

Тако оправи браћу своју, и пођоше; и рече им: Немојте се корити путем.

Ево ја ћу пустити на те страх од свуда унаоколо, говори Господ Господ над војскама, и распршаћете се сви, и неће бити никога да скупи бежан.

Путеви опустеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човека.

И распршаше се немајући пастира, и распршавши се посташе храна свим зверима пољским.

Шта вам се чини? Кад има један човек сто оваца па зађе једна од њих, не остави ли он деведесет и девет у планини, и иде да тражи ону што је зашла?

И имај место иза логора где ћеш излазити напоље.

Кад нисам наставао у кући откад изведох Израиља до данас, него сам ишао од шатора до шатора и од наслона до наслона,

Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.

Тада рече: Видео сам сав народ Израиљев разасут по планинама као овце које немају пастира, јер рече Господ: Ови немају господара, нека се врате свак својој кући с миром.

Иђаху од народа до народа, из једног царства к другом племену.

А они што се беху расејали пролажаху проповедајући реч.

И Мојсије пописа како изиђоше и где стајаше по заповести Господњој; и ово су путеви њихови како путоваше.

Иза тога рече: А којим ћемо путем ићи? А он рече: Преко пустиње едомске.

А кад наста дан, изиђе и отиде у пусто место; и народ Га тражаше, и дође к Њему, и задржаваху Га да не иде од њих.