Biblijski stihovi o Zilpah

И Лаван даде Зелфу робињу своју Лији кћери својој да јој буде робиња.

То су синови Зелфе, коју даде Лаван Лији кћери својој, и она их роди Јакову, шеснаест душа.

И роди Зелфа робиња Лијина Јакову сина;

Опет роди Зелфа робиња Лијина другог сина Јакову;

А Салпад син Ефера сина Галада сина Махира сина Манасијиног није имао синова него кћери; и ово су имена кћерима његовим: Мала и Нуја, Егла, Мелха и Терса.

А Салпад син Оферов немаше синове него кћери, којима су имена Мала и Нуја и Егла и Мелха и Терса.

А Лија видевши где преста рађати узе Зелфу робињу своју и даде је Јакову за жену.

А синови Јелелеилови: Зиф и Зифа, Тирија и Асареило.

Кад се враћаше у Сиклаг, пребегоше к њему из племена Манасијиног: Адна и Јозавад и Једиаило и Михаило и Јозавад и Елиуј и Салтај, хиљадници у племену Манасијином.

Устани, иди у Сарепту сидонску, и седи онде; ево заповедио сам онде жени удовици да те храни.

Тада дођоше кћери Салпада, сина Офера сина Галада сина Махира сина Манасијиног, од племена Манасије сина Јосифовог, а имена им беху Мала, Нуја, Егла, Мелха и Терса.

Ово су догађаји Јаковљеви. Јосиф кад беше момак од седамнаест година, пасаше стоку с браћом својом, коју родише Вала и Зелфа жене оца његовог; и доношаше Јосиф зле гласове о њима оцу свом.

Године двадесет седме царовања Асиног над Јудом зацари се Зимрије, и царова седам дана у Терси; а народ тада стајаше у логору код Гиветона, који беше филистејски.

А Ресфа кћи Ајина узе врећу, и простре по стени у почетку жетве докле не паде на њих дажд са неба, и не даде птицама небеским да падају на њих дању ни зверима пољским ноћу.

И узе Ламех две жене: једној беше име Ада а другој Села.

И Заноја и Ен-Ганим, Тафуја и Инам,

Јер Мала и Терса и Егла и Мелха и Нуја, кћери Салпадове, удадоше се за синове стричева својих,

И јавише Давиду шта учини Ресфа кћи Ајина, иноча Саулова.

И вели: Нећеш се више веселити, осрамоћена девојко, кћери сидонска. Устани, иди у Китим, ни онде нећеш имати мира.

А синови Озилови: Мисаило и Елисафан и Сегрија.

И доведе га у поље Зофим, наврх Фазге, и начини седам олтара, и принесе на сваком олтару по једно теле и овна.

Синова Несијиних, синова Атифиних;

Синова Несијиних, синова Атифиних,

А Махир се ожени код Упеја и Суфеја, а име сестри њиховој беше Маха; а име другом беше Салпад; а Салпад имаше кћери.

Тада рече цар Сиви: Ево, твоје је све што је било Мефивостејево. А Сива рече: Клањам ти се, да нађем милост пред тобом, царе господару!

А прозва се и Миспа, јер рече Лаван: Нека Господ гледа између мене и тебе, кад не узможемо видети један другог.

А синови Зелфе робиње Лијине: Гад и Асир. То су синови Јаковљеви, који му се родише у Падан-Араму.

И Дилан и Миспа и Јоктеил,

А синови Исарови беху: Кореј и Нафек и Зехрија.

И Гат и Марису и Зиф,

И Јефта и Асна и Несив,

Изађи, становнице сафирска, с голом срамотом; становница сананска неће изаћи; жалост вет-езилска неће вам дати станка.

И у Ен-Римону и у Сареји и у Јармоту,

Тада отиде Јефтај са старешинама галадским, и народ га постави поглаварем и војводом над собом: и Јефтај изговори пред Господом у Миспи све речи које беше рекао.

Синови Софини: Суја и Арнефер и Согал и Верије и Јемра,

И у Ветуилу и у Орми и у Сиклагу,

Реч Господња која дође Софонији, сину Хусија сина Годолије сина Амарије сина Језекијиног, за времена Јосије, сина Амоновог, цара Јудиног.

А Елифасови синови беху: Теман, Омар, Софар, Готом и Кенез.

Дођоше у Миспу ка Годолији Исмаило син Нетанијин и Јоанан и Јонатан синови Каријини, и Сераја син Тануметов и синови Јофије Нетофаћанина, и Језанија син неког Махаћанина, они и људи њихови.

Потом изиђе Јуда са Симеуном братом својим, и побише Хананеје који живљаху у Сефату, и раскопаше га, и прозва се град Орма.