Biblijski stihovi o Abandonment

Зато Господ поврже све семе Израиљево, и мучи их, и предаде их у руке онима који их плене, докле их и одбаци од себе.

Одбациће их Бог мој, јер Га не слушају, и скитаће се по народима.

Али Сион рече: Остави ме Господ, и заборави ме Господ.

Зато ево ме, ја ћу вас заборавити сасвим и одбацићу од себе вас и град који сам дао вама и оцима вашим.

Јер отац мој и мати моја оставише ме; али Господ нека ме прихвати.

Ко у мени не остане избациће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити.

Јер као жену остављену и у духу ожалошћену дозва те Господ, и као младу жену пуштену, говори Господ.

Да бејасте у оно време без Христа, одвојени од друштва Израиљевог, и без дела у заветима обећања, наду не имајући, и безбожни на свету:

Јер Господ не одбацује за свагда.

И оставивши Га, ученици сви побегоше.

У први мој одговор нико не оста са мном, него ме сви оставише. Да им се не прими!

Говораху Богу: Иди од нас. Шта би им учинио Свемогући?

Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.

Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.

Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.

Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.

И распршаше се немајући пастира, и распршавши се посташе храна свим зверима пољским.

Послаће Господ на тебе клетву, расап и погибао у свему за шта се прихватиш руком својом и шта узрадиш, док се не затреш и не пропаднеш на пречац за зла дела своја којима си ме оставио.

А који не мараше за реч Господњу, он остави слуге своје и стоку своју у пољу.

И оставивши све, устаде и пође за Њим.

Ниси ли то сам себи учинио оставивши Господа Бога свог кад те вођаше путем?

Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.

Замало оставих те, али с великом милошћу прибраћу те.

И оставићу остатак наследства свог, и даћу их у руке непријатељима њиховим да буду плен и грабеж свим непријатељима својим.

И докле Господ оправи далеко људе и буде сама пустош у земљи.

Ићи ће с овцама својим и с говедима својим да траже Господа, али Га неће наћи; уклонио се је од њих.

Погледам надесно, и видим да ме нико не зна; нестаде ми уточишта, нико не мари за душу моју.

Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.

А Јефтај рече старешинама галадским: Не мрзите ли ви на ме, и не истерасте ли ме из дома оца мог? Што сте дакле дошли к мени сада кад сте у невољи?

А ово све би да се збуду писма пророчка. Тада ученици сви оставише Га, и побегоше.

Око те не пожали да ти учини шта од тога и да ти се смилује: Него ти би бачена у поље, јер беше мрска душа твоја оног дана кад си се родила.

Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?

Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си.

Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војском нашом?

Ако се одвратите од њега, Он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ.

Али ви остависте мене и служисте другим боговима; зато вас више нећу избављати.

Тада дође Семаја пророк к Ровоаму и кнезовима Јудиним, који се беху скупили у Јерусалим од Сисака, и рече им: Овако вели Господ: Ви остависте мене, зато и ја остављам вас у руке Сисаку.

Остави сироте своје, ја ћу им живот сачувати, и удовице твоје нека се уздају у ме.

Мој је шатор опустошен и сва ужа моја покидана, синови моји отидоше од мене и нема их, нема више никога да разапне шатор мој и дигне завесе моје.

Може ли жена заборавити пород свој да се не смилује на чедо утробе своје? А да би га и заборавила, ја нећу заборавити тебе.