Biblijski stihovi o Alienation

Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.

Од нас изиђоше, али не бише од нас: кад би били од нас онда би остали с нама; али да се јаве да нису сви од нас.

Да бејасте у оно време без Христа, одвојени од друштва Израиљевог, и без дела у заветима обећања, наду не имајући, и безбожни на свету:

Јер овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу те дати у руке онима на које мрзиш, у руке онима од којих се одвратила душа твоја.

Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.

И вас који сте некад били одлучени и непријатељи кроз помисли у злим делима,

Да ухватим дом Израиљев за срце њихово што су се одвратили од мене сви за гадним боговима својим.

Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.

Који имају смисао тамом покривен, и удаљени су од живота Божијег за незнање које је у њима, за окамењење срца својих;

За то, Оливо, овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу подигнути милоснике твоје на те, оне од којих се одвратила душа твоја, и довешћу их на те од свуда,

А Јевреји који не вероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.

Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, просипа.

Ако би ко твој и на крај света загнан био, отуда ће те опет сабрати Господ Бог твој и отуда те узети.

Одбациће их Бог мој, јер Га не слушају, и скитаће се по народима.

Бог самцима даје задругу, сужње изводи на места обилна, а непокорни живе где је суша.

Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа.

Гост бејах, и не примисте ме; го бејах, и не оденусте ме; болестан и у тамници бејах, и не обиђосте ме.

Ако ли се некрштени раздваја, нека се раздвоји; јер се брат или сестра у таквом догађају не зароби; јер нас на мир дозва Господ Бог.

Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.

О, да ми је у пустињи станак путнички! Да оставим народ свој и да отидем од њих, јер су сви прељубочинци, збор невернички;

Зато Господ поврже све семе Израиљево, и мучи их, и предаде их у руке онима који их плене, докле их и одбаци од себе.

Јер се гласно ридање чу од Сиона: Како пропадосмо! Посрамисмо се врло, јер се растављамо са земљом, јер обарају станове наше.

А кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нађе га.

Ко у мени не остане избациће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити.

Љубите дакле дошљака, јер сте били дошљаци у земљи мисирској.

Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нашавши рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао;

Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.

Ако ли се одврати срце твоје и не узаслушаш, него застраниш да се клањаш другим боговима и њима служиш,

Посрамисмо се, што чусмо руг, стид попаде лице наше, што туђини уђоше у светињу дома Господњег.

Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга? Или гоњење? Или глад? Или голотиња? Или страх? Или мач? Као што стоји написано:

Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;

Јер ко би год од дома Израиљевог или од иностранаца који живе у Израиљу одступио од мене, и ставио у срце своје гадне богове своје, и метнуо преда се о шта ће се спотицати на безакоње своје, па би дошао к пророку да ме упита преко њега, њему ћу одговорити ја сам Господ собом.

Говораху Богу: Иди од нас. Шта би им учинио Свемогући?

Него безакоња ваша раставише вас с Богом вашим, и греси ваши заклонише лице Његово од вас, да не чује.

И Мојсије каза тако синовима Израиљевим; али не послушаше Мојсија од слабости духа свог и од љутог ропства.

А Исак им рече: Што сте дошли к мени, кад мрзите на ме и отерасте ме од себе?

Али видим други закон у удима својим, који се супроти закону ума мог, и заробљава ме законом греховним који је у удима мојим.

Јер пре док не дођоше неки од Јакова, јеђаше с незнабошцима, а кад дођоше, устручаваше се и одвајаше бојећи се оних који су из обрезања.

С висине пусти огањ у кости моје, који их освоји; разапе мрежу ногама мојим, обори ме наузнако, пустоши ме, те по вас дан тужим.

А ти ћеш рећи у срцу свом: Ко ми их роди, јер бејах сирота и инокосна, заробљена и прогнана? И ко их отхрани? Ето, ја бејах остала сама, а где они беху?