Biblijski stihovi o Isolation

Бог самцима даје задругу, сужње изводи на места обилна, а непокорни живе где је суша.

Не седим у већу подсмевачком нити се с њима веселим; седим сам ради руке Твоје, јер си ме напунио срдње.

Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;

Докле је год болест на њему, нека буде нечист; нечист је, нека живи сам, иза логора нека му буде стан.

Јер сврх стена видим га, и с хумова гледам га. Гле, овај ће народ наставати сам, и с другим народима неће се помешати.

Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;

И уђе у ме дух, и постави ме на ноге; и проговори са мном и рече ми: Иди, затвори се у кућу своју.

Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.

Далеко бих побегао, и настанио се у пустињи.

Гост бејах, и не примисте ме; го бејах, и не оденусте ме; болестан и у тамници бејах, и не обиђосте ме.

Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.

И отпустивши народ попе се на гору сам да се моли Богу. И увече беше онде сам.

И бићете ми свети, јер сам свет ја, Господ, и одвојих вас од других народа да будете моји.

Изиђе Јеремија из Јерусалима да би отишао у земљу Венијаминову и уклонио се оданде међу народ.

Господе! Пророке Твоје побише и олтаре Твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде.

Ево иде час, и већ је настао, да се разбегнете сваки на своју страну и мене самог оставите; али нисам сам, јер је Отац са мном.

С висине пусти огањ у кости моје, који их освоји; разапе мрежу ногама мојим, обори ме наузнако, пустоши ме, те по вас дан тужим.

Него безакоња ваша раставише вас с Богом вашим, и греси ваши заклонише лице Његово од вас, да не чује.

Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.

Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.

Јер би ме сакрио у колиби својој у зло доба; склонио би ме под кровом шатора свог; на камену гору попео би ме.

А Он одлажаше у пустињу и мољаше се Богу.

Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.

Погледај ме и смилуј се на ме, јер сам инокосан и невољник.

И нека не говори туђин који пристане уз Господа: Господ ме је одлучио од свог народа; и нека не говори ушкопљеник: Гле, ја сам суво дрво.

Погледам надесно, и видим да ме нико не зна; нестаде ми уточишта, нико не мари за душу моју.

Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга? Или гоњење? Или глад? Или голотиња? Или страх? Или мач? Као што стоји написано:

Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.

Јер ће бити као врес у пустињи, који не осећа кад дође добро, него стоји у пустињи, на сувим местима у земљи сланој и у којој се не живи.

Јер ко би год од дома Израиљевог или од иностранаца који живе у Израиљу одступио од мене, и ставио у срце своје гадне богове своје, и метнуо преда се о шта ће се спотицати на безакоње своје, па би дошао к пророку да ме упита преко њега, њему ћу одговорити ја сам Господ собом.

Никога не би да призива име Твоје, да устане да се Тебе држи, јер си сакрио лице своје од нас и растопио си нас безакоњем нашим.

Непријатељ гони душу моју, гази у прах живот мој, посађује ме у мрак, као давно помрле.

Да ухватим дом Израиљев за срце њихово што су се одвратили од мене сви за гадним боговима својим.

И увече беше лађа насред мора, а Он сам на земљи.

А Јеремији дође реч Господња кад беше затворен у трему од тамнице говорећи:

И одвешћу вас у пустињу тих народа, и онде ћу се судити с вама лицем к лицу.

Ево ме тераш данас из ове земље да се кријем испред Тебе, и да се скитам и потуцам по земљи, па ће ме убити ко ме удеси.

Ићи ће с овцама својим и с говедима својим да траже Господа, али Га неће наћи; уклонио се је од њих.

Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио.

О, да ми је у пустињи станак путнички! Да оставим народ свој и да отидем од њих, јер су сви прељубочинци, збор невернички;