Biblijski stihovi o Family Isolation

Породица дома Левијевог напосе, и жене њихове напосе; породица Семејева напосе, и жене њихове напосе;

И тужиће земља, свака породица напосе; породица дома Давидовог напосе, и жене њихове напосе; породица дома Натановог напосе, и жене њихове напосе;

Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга? Или гоњење? Или глад? Или голотиња? Или страх? Или мач? Као што стоји написано:

Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,

Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.

И он ће обратити срце отаца к синовима, и срце синова к оцима њиховим, да не дођем и затрем земљу.

Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.

Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.

И непријатељи човеку постаће домашњи његови.

Јер сам дошао да раставим човека од оца његовог и кћер од матере њене и снаху од свекрве њене:

Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.

Докле је год болест на њему, нека буде нечист; нечист је, нека живи сам, иза логора нека му буде стан.

А ти ћеш рећи у срцу свом: Ко ми их роди, јер бејах сирота и инокосна, заробљена и прогнана? И ко их отхрани? Ето, ја бејах остала сама, а где они беху?

Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.

Разбиће се пусти град, затворене ће бити све куће да нико не улази.

Јер отац мој и мати моја оставише ме; али Господ нека ме прихвати.

Чујте реч коју говори Господ за вас, синови Израиљеви, за све племе које сам извео из земље мисирске, говорећи:

Тога ради оставиће човек оца свог и матер, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.

А кад ме Бог изведе из дома оца мог, ја јој рекох: Учини добро, и кажи за ме где год дођемо: Брат ми је.

И који буде на крову да не силази у кућу, нити да улази да узме шта из куће своје;

И уђе у ме дух, и постави ме на ноге; и проговори са мном и рече ми: Иди, затвори се у кућу своју.

Родићеш синове и кћери, али неће бити твоји; јер ће отићи у ропство.

И ако се дом сам по себи раздели, не може остати дом онај;

Опомињите се сужња као да сте с њима свезани, оних којима се неправда чини као да сте и сами у телу.

Јер се посвети муж некрштен женом крштеном, и посвети се жена некрштена од мужа крштеног; јер иначе деца ваша била би нечиста, а сад су света.

И бићете ми свети, јер сам свет ја, Господ, и одвојих вас од других народа да будете моји.

Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.

Тако утешавајте један другог овим речима.

Ако ли ко за своје, а особито за домаће, не промишља, одрекао се вере, и гори је од незнабошца.

Ако ли се некрштени раздваја, нека се раздвоји; јер се брат или сестра у таквом догађају не зароби; јер нас на мир дозва Господ Бог.

"Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;

И докле Господ оправи далеко људе и буде сама пустош у земљи.

И нека не говори туђин који пристане уз Господа: Господ ме је одлучио од свог народа; и нека не говори ушкопљеник: Гле, ја сам суво дрво.

Зато се утешисмо, браћо, вама у свакој жалости и невољи својој вашом вером;

И неко Му рече: Ево мати Твоја и браћа Твоја стоје на пољу, ради су да говоре с Тобом.

Оца и матер презиру у теби, чине криво иностранцу усред тебе, сироти и удовици чине насиље у теби;

Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.

Гост бејах, и не примисте ме; го бејах, и не оденусте ме; болестан и у тамници бејах, и не обиђосте ме.

Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;

Очеви! Не раздражујте деце своје, да не губе воље.