Biblijski stihovi o Solitude

Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;

А ујутру, врло рано уставши, изађе и оде насамо, и онде се мољаше Богу.

А Он одлажаше у пустињу и мољаше се Богу.

Далеко бих побегао, и настанио се у пустињи.

Јер сврх стена видим га, и с хумова гледам га. Гле, овај ће народ наставати сам, и с другим народима неће се помешати.

Бог самцима даје задругу, сужње изводи на места обилна, а непокорни живе где је суша.

Ево иде час, и већ је настао, да се разбегнете сваки на своју страну и мене самог оставите; али нисам сам, јер је Отац са мном.

Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.

Који живи у заклону Вишњег, у сену Свемогућег почива.

Не седим у већу подсмевачком нити се с њима веселим; седим сам ради руке Твоје, јер си ме напунио срдње.

Јер би ме сакрио у колиби својој у зло доба; склонио би ме под кровом шатора свог; на камену гору попео би ме.

А Господ је у светој цркви својој; ћути пред Њим сва земљо!

И уђе у ме дух, и постави ме на ноге; и проговори са мном и рече ми: Иди, затвори се у кућу своју.

И отпустивши их оде на гору да се помоли Богу.

И рече им: Дођите ви сами насамо, и почините мало. Јер их беше много који долазе и одлазе, и не имаху кад ни јести.

Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!

Радоваће се томе пустиња и земља сасушена, веселиће се пустош и процветати као ружа.

Јер овако говори Господ Господ, Светац Израиљев: Ако се повратите и будете мирни, избавићете се, у миру и уздању биће сила ваша; али ви нећете.

"Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;

Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;

И мој ће народ седети у мирном стану и у шаторима поузданим, на почивалиштима тихим.

Странац сам и дошљак код вас; дајте ми да имам гроб код вас да погребем мртваца свог испред очију својих.

Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку.

Изиђе Јеремија из Јерусалима да би отишао у земљу Венијаминову и уклонио се оданде међу народ.

Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.

И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.

Гневећи се не грешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите.

А сада Господ Бог мој дао ми је мир од свуда, немам ни једног непријатеља ни злу сметњу.

И човек ће бити као заклон од ветра, и као уточиште од поплаве, као потоци на сувом месту, као сен од велике стене у земљи сасушеној.

Докле год траје назирејство његово, свет је Господу.

И имај место иза логора где ћеш излазити напоље.

Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?

Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.

Претечу очи моје јутарњу стражу, да бих размишљао о речи Твојој.

Седе кнезови и договарају се на мене; а слуга Твој размишља о наредбама Твојим.

Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.

Нек се постиде охоли; јер ме без кривице оборише. Ја размишљам о заповестима Твојим.

Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.

И бићете ми свети, јер сам свет ја, Господ, и одвојих вас од других народа да будете моји.

А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.