Biblijski stihovi o Silence

А Господ је у светој цркви својој; ћути пред Њим сва земљо!

Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.

Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже!

Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.

Ако ли не буде никога да казује, нека ћути у цркви, а себи нека говори и Богу.

Нека ћути свако тело пред Господом, јер уста из светог стана свог.

У многим речима не бива без греха; али ко задржава усне своје, разуман је.

Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.

Ако ли не, слушај ти мене; ћути, и научићу те мудрости.

Али они ћутаху, и не одговорише му ни речи, јер цар беше заповедио и рекао: Не одговарајте му.

Али народ ћуташе, и не одговорише му ни речи, јер цар беше заповедио и рекао: Не одговарајте му.

Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,

Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.

Али жени не допуштам да учи нити да влада мужем, него да буде мирна.

Ако ли се открије шта другом који седи, нека чека док први ућути.

Кад дакле то не може нико одрећи, ваља ви да будете мирни, и ништа нагло да не чините;

Сва земља почива и мирна је; певају гласно.

Јаох, мачу Господњи, кад ћеш се смирити? Врати се у корице своје, стани и смири се.

А народу заповеди Исус говорећи: Не вичите, и немојте да вам се чује глас, и ниједна реч да не изађе из уста ваших до дана кад вам ја кажем: Вичите; тада ћете викати.

Неће се свађати ни викати, нити ће чути ко по распутицама глас Његов.

И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.

Неће викати ни подизати, нити ће се чути глас Његов по улицама.

Зато ће праведни ћутати у ово време, јер је зло време.

Који утишаваш хуку морску, хуку вала њихових и буну по народима!

Умукните преда мном, острва; и народи нека се поткрепе, нека приступе, и тада нека кажу: Хајдемо да се судимо.

И Левити утишаше народ говорећи: Ћутите, јер је овај дан свет, и не будите жалосни.

А кад дође подне, стадоше пророковати докле дође време да се принесе дар, али никаквог гласа ни кога да одговори, ни кога да чује.

Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.

Слушајте, и чујте глас мој, пазите и чујте беседу моју.

Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.

Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.

О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.

Неће Те мртви хвалити, Господе, нити они који сиђу онамо где се ћути.

И прекинућу јеку песама твојих, и глас китара твојих неће се више чути.

А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.

Боже, славо моја, немој ћутати,

И трубном гласу, и гласу речи, ког се одрекоше они који чуше, да не чују више речи;

Све чините без вике и премишљања.

Пази, Јове, слушај ме, ћути, да ја говорим.

И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.