Biblijski stihovi o Silence in Grief

Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,

Благо онима који плачу, јер ће се утешити;

Неће Те мртви хвалити, Господе, нити они који сиђу онамо где се ћути.

И сеђаху код њега на земљи седам дана и седам ноћи, и ниједан му не проговори речи, јер виђаху да је бол врло велик.

Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.

Не плачите за мртвим нити га жалите; него плачите за оним који одлази, јер се неће више вратити нити ће видети своје постојбине.

Нека ћути свако тело пред Господом, јер уста из светог стана свог.

Ако ли не буде никога да казује, нека ћути у цркви, а себи нека говори и Богу.

Неће викати ни подизати, нити ће се чути глас Његов по улицама.

Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже!

Неће се свађати ни викати, нити ће чути ко по распутицама глас Његов.

А Господ је у светој цркви својој; ћути пред Њим сва земљо!

Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.

К Теби, Господе, вичем; граде мој, немој ми ћутати, да не бих, ако заћутиш, био као они који одлазе у гроб.

Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.

Јер мртви не спомињу Тебе; у гробу ко ће Те славити?

И подиже Давид и народ који беше с њим глас свој, и плакаше докле већ не могоше плакати.

Неће им се дати хлеба у жалости да се потеше за мртвим, нити ће их напојити из чаше ради утехе за оцем или за матером.

Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.

И Левити утишаше народ говорећи: Ћутите, јер је овај дан свет, и не будите жалосни.

Нећу вам пак затајити, браћо, за оне који су умрли, да не жалите као и остали који немају наду;

Дај ми да слушам радост и весеље, да се прену кости које си потро.

Тако утешавајте један другог овим речима.

Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си.

Чезну очи моје за речју Твојом; говорим: Кад ћеш ме утешити?

Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.

И вративши се плакасте пред Господом, али Господ не послуша глас ваш нити окрете ухо своје к вама.

Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.

Јер овако говори Господ: Не улази у кућу у којој је жалост, и не иди да плачеш нити их жали; јер сам узео мир свој од тог народа, говори Господ, милост и жаљење.

Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.

Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао.

Ако ли не, слушај ти мене; ћути, и научићу те мудрости.

Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.

Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем

Немој уздисати, не жали како бива за мртвим, метни капу на главу, и обућу своју обуј на ноге, и уста својих немој покрити и хлеба ничијег не једи.

Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.

Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.

Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!

Кад дакле то не може нико одрећи, ваља ви да будете мирни, и ништа нагло да не чините;