Biblijski stihovi o Mourning

Не плачите за мртвим нити га жалите; него плачите за оним који одлази, јер се неће више вратити нити ће видети своје постојбине.

Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;

А жена Уријина чувши да је погинуо муж њен Урија, плака за мужем својим.

И подиже Давид и народ који беше с њим глас свој, и плакаше докле већ не могоше плакати.

Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!

И јавише Јоаву: Ево цар плаче и тужи за Авесаломом.

Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.

Јер овако говори Господ: Не улази у кућу у којој је жалост, и не иди да плачеш нити их жали; јер сам узео мир свој од тог народа, говори Господ, милост и жаљење.

И за тобом ће се начинити ћелави, и припасаће кострет, и плакаће за тобом горко из срца, и горко ће ридати.

Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.

Јер жалост која је по Богу доноси за спасење покајање, за које се никада не каје; а жалост овог света смрт доноси.

Рекао си: Тешко мени! Јер Господ додаде ми жалост на тугу; изнемогох уздишући, и мира не налазим.

Тада Давид нарица овако за Саулом и за Јонатаном сином његовим,

И вративши се плакасте пред Господом, али Господ не послуша глас ваш нити окрете ухо своје к вама.

И изишавши напоље плака горко.

И сеђаху код њега на земљи седам дана и седам ноћи, и ниједан му не проговори речи, јер виђаху да је бол врло велик.

А она оде те јави онима што су били с Њим, који плакаху и ридаху.

Нећу вам пак затајити, браћо, за оне који су умрли, да не жалите као и остали који немају наду;

И она, тужна у срцу помоли се Господу плачући много.

И нека брже наричу за нама, да се роне сузе од очију наших, и од веђа наших да тече вода.

И рече им: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите.

Овако вели Господ Господ: У који дан сиђе у гроб, учиних жалост, покрих бездану њега ради, и уставих реке њене, и велика вода стаде, и расцвелих за њим Ливан, и сва дрвета пољска повенуше за њим.

А кад виде сав збор да умре Арон, плака сав дом Израиљев за Ароном тридесет дана.

Тако и ви, дакле, имате сад жалост; али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и вашу радост неће нико узети од вас;

И сви синови његови и све кћери његове устадоше око њега тешећи га, али се он не даде утешити, него говораше: С тугом ћу у гроб лећи за сином својим. Па и његов отац плакаше за њим.

У то време ја Данило бејах у жалости три недеље дана.

Тада рече им Исус: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите са мном.

Зато ја плачем, очи моје, очи моје лију сузе, јер је далеко од мене утешитељ, који би укрепио душу моју; синови моји пропадоше, јер надвлада непријатељ.

И Мојсије каза све ове речи свим синовима Израиљевим, и народ плака веома.

И плакаше синови Израиљеви за Мојсијем у пољу моавском тридесет дана; и прођоше плачни дани жалости за Мојсијем.

А кад чух те речи седох и плаках, и тужих неколико дана, и постих и молих се пред Богом небеским,

Неће им се дати хлеба у жалости да се потеше за мртвим, нити ће их напојити из чаше ради утехе за оцем или за матером.

Зар вам није стало, сви који пролазите овуда? Погледајте и видите, има ли бола какав је мој, који је мени допао, којим ме уцвели Господ у дан жестоког гнева свог.

Зато још говори Господ: Обратите се к мени свим срцем својим и постећи и плачући и тужећи.

Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си.

Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.

И ридаше и плакаше, и постише до вечери за Саулом и за Јонатаном сином његовим и за народом Господњим и за домом Израиљевим што изгибоше од мача.

Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;

Зато отиде народ к дому Божјем, и осташе онде до вечери пред Богом, и подигавши глас свој плакаше врло,