Biblijski stihovi o Sadness

Јер жалост која је по Богу доноси за спасење покајање, за које се никада не каје; а жалост овог света смрт доноси.

Рекао си: Тешко мени! Јер Господ додаде ми жалост на тугу; изнемогох уздишући, и мира не налазим.

Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.

Зато ја плачем, очи моје, очи моје лију сузе, јер је далеко од мене утешитељ, који би укрепио душу моју; синови моји пропадоше, јер надвлада непријатељ.

Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;

Зар вам није стало, сви који пролазите овуда? Погледајте и видите, има ли бола какав је мој, који је мени допао, којим ме уцвели Господ у дан жестоког гнева свог.

Благо онима који плачу, јер ће се утешити;

Него што вам ово казах жалости напуни се срце ваше.

Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;

Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.

И подиже Давид и народ који беше с њим глас свој, и плакаше докле већ не могоше плакати.

Господ је близу оних који су скрушеног срца, и помаже онима који су смерног духа.

Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.

Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.

И она, тужна у срцу помоли се Господу плачући много.

Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.

Тада рече им Исус: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите са мном.

Трне у мени дух мој, нестаје у мени срца мог.

Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?

И дође ми реч Господња говорећи:

Јер ме опколише зла небројена; стигоше ме неправде моје, да не могу гледати; има их више него косе на глави мојој, срце ме моје остави.

Тада Давид нарица овако за Саулом и за Јонатаном сином његовим,

Погледај, Господе, јер ми је туга, утроба ми се усколебала, срце се моје преврће у мени, јер се много супротих; напољу учини ме сиротим мач, а код куће сама смрт.

И рече им: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите.

Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.

И рече ми цар: Што си лица невеселог, кад ниси болестан? Није друго него туга у срцу. А ја се уплаших врло.

Мени Данилу пренеможе дух мој у телу мом, и утваре главе моје узнемирише ме.

Ако ли ово не послушате, душа ће моја плакати тајно ради охолости ваше и ронити сузе, сузе ће тећи из ока мог, јер ће се заробити стадо Господње.

Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.

Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.

Тешко мени од муке моје, рећи ће; љута је рана моја; а ја рекох: То је бол, треба да га подносим.

Докле ћу се домишљати у души својој, мутити се у срцу свом дан и ноћ? Докле ће се непријатељ мој подизати нада мном?

Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.

Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост.

И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.

Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.

У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.

Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.

И изишавши напоље плака горко.

Гле, слуге ће моје певати од радости у срцу, а ви ћете викати од жалости у срцу и ридаћете од туге у духу.