Biblijski stihovi o Despair

Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.

Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.

Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.

Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.

Јер ме опколише зла небројена; стигоше ме неправде моје, да не могу гледати; има их више него косе на глави мојој, срце ме моје остави.

Рекао си: Тешко мени! Јер Господ додаде ми жалост на тугу; изнемогох уздишући, и мира не налазим.

Зато дођох на то да ми срце изгуби надање о сваком труду око ког се трудих под сунцем.

С висине пусти огањ у кости моје, који их освоји; разапе мрежу ногама мојим, обори ме наузнако, пустоши ме, те по вас дан тужим.

Многи говоре за душу моју: Нема му помоћи од Бога.

Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.

Зато ја плачем, очи моје, очи моје лију сузе, јер је далеко од мене утешитељ, који би укрепио душу моју; синови моји пропадоше, јер надвлада непријатељ.

Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

Непријатељ гони душу моју, гази у прах живот мој, посађује ме у мрак, као давно помрле.

Трне у мени дух мој, нестаје у мени срца мог.

Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.

Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.

Јер жалост која је по Богу доноси за спасење покајање, за које се никада не каје; а жалост овог света смрт доноси.

Погледај, Господе, јер ми је туга, утроба ми се усколебала, срце се моје преврће у мени, јер се много супротих; напољу учини ме сиротим мач, а код куће сама смрт.

Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.

Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;

Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.

Али Сион рече: Остави ме Господ, и заборави ме Господ.

Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.

Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.

Јер вам нећемо, браћо, затајити невољу нашу која нам се догоди у Азији кад нам је било претешко и преко силе тако да се нисмо надали ни живети;

А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.

Ово те двоје задеси; ко те пожали? Пустош и расап, и глад и мач; ко ће те утешити?

У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.

Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.

Докле ћу се домишљати у души својој, мутити се у срцу свом дан и ноћ? Докле ће се непријатељ мој подизати нада мном?

Срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни попаде ме;

Опколише ме болести смртне, и јади паклени задесише ме, наиђох на тугу и муку;

Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.

Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.

Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.

Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;

Господ је близу оних који су скрушеног срца, и помаже онима који су смерног духа.

Зар вам није стало, сви који пролазите овуда? Погледајте и видите, има ли бола какав је мој, који је мени допао, којим ме уцвели Господ у дан жестоког гнева свог.

Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,

Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.