Biblijski stihovi o Hopelessness

Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.

Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.

Многи говоре за душу моју: Нема му помоћи од Бога.

Јер ме опколише зла небројена; стигоше ме неправде моје, да не могу гледати; има их више него косе на глави мојој, срце ме моје остави.

Чезне душа моја за спасењем Твојим, реч Твоју чекам.

И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?

Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.

Јер се надом спасосмо. А нада који се види није нада; јер кад ко види шта, како ће му се надати?

Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.

А они рекоше: Нема ништа од тога, него ћемо ићи за својим мислима и чинићемо сваки по мисли срца свог злог.

И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свих људи.

Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.

Да бејасте у оно време без Христа, одвојени од друштва Израиљевог, и без дела у заветима обећања, наду не имајући, и безбожни на свету:

Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.

Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.

А Бог наде да испуни вас сваке радости и мира у вери, да имате изобиље у нади силом Духа Светог.

С висине пусти огањ у кости моје, који их освоји; разапе мрежу ногама мојим, обори ме наузнако, пустоши ме, те по вас дан тужим.

Непријатељ гони душу моју, гази у прах живот мој, посађује ме у мрак, као давно помрле.

Али Сион рече: Остави ме Господ, и заборави ме Господ.

Чекање праведних радост је, а надање безбожних пропада.

Надо Израиљева, Господе! Сви који Те остављају нека се посраме; који одступају од мене, нека се запишу на земљи, јер оставише извор воде живе, Господа.

Трне у мени дух мој, нестаје у мени срца мог.

Господ је близу оних који су скрушеног срца, и помаже онима који су смерног духа.

За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.

Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.

Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.

Укрепи ме по речи својој и бићу жив, и немој ме осрамотити у надању мом.

Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.

Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.

Него сами у себи расудисмо да нам ваља помрети, да се већ не уздасмо у себе него у Бога који подиже мртве.

Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.

Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;

Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.

Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.

Јер закон није ништа савршио; а постави бољу наду, кроз коју се приближујемо к Богу.

Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.

Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.

Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си.

Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.

И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас.