Biblijski stihovi o Helplessness

И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас.

Многи говоре за душу моју: Нема му помоћи од Бога.

Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.

Јер ме опколише зла небројена; стигоше ме неправде моје, да не могу гледати; има их више него косе на глави мојој, срце ме моје остави.

Јер Господ виде да је у љутој невољи Израиљ, и да нема ништа ни од ухваћеног ни од остављеног, и да нема никога да помогне Израиљу.

Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.

Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.

И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.

Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.

А он рече: Господ ти не помаже, како ћу ти ја помоћи? С гумна ли, или из каце?

И говорећи: Господе! Слуга мој лежи дома узет, и мучи се врло.

И ја бејах међу вама у слабости, и у страху и у великом дрхтању.

Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,

Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.

Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.

Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.

Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.

Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,

С висине пусти огањ у кости моје, који их освоји; разапе мрежу ногама мојим, обори ме наузнако, пустоши ме, те по вас дан тужим.

Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.

Како си помогао слабоме! Како си избавио руку нејаку!

Дај нам помоћ у тескоби, одбрана је човечија узалуд.

Дај нам помоћ у тескоби. А обрана је човечија узалуд.

Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.

Јер вам нећемо, браћо, затајити невољу нашу која нам се догоди у Азији кад нам је било претешко и преко силе тако да се нисмо надали ни живети;

Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.

Јер ће Мисирци узалуд и напразно помагати; зато вичем о том: јачина им је да седе с миром.

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.

Чуј тужњаву моју; јер се мучим веома. Избави ме од оних који ме гоне, јер су јачи од мене.

Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.

Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.

Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;

И Мојсије каза тако синовима Израиљевим; али не послушаше Мојсија од слабости духа свог и од љутог ропства.

Јер си Ти Бог крепости моје; зашто си ме одбацио? Зашто идем сетан од пакости непријатељеве?

Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.

Непријатељ гони душу моју, гази у прах живот мој, посађује ме у мрак, као давно помрле.

Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.

Отиснуо си ме да паднем, али ме Господ прихвати.