Biblijski stihovi o Distress

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.

Нек се рашири стиснуто срце моје, из тескобе моје извади ме.

У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду;

Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме.

Погледај, Господе, јер ми је туга, утроба ми се усколебала, срце се моје преврће у мени, јер се много супротих; напољу учини ме сиротим мач, а код куће сама смрт.

У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.

Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;

Који нас утешава у свакој невољи нашој, да бисмо могли утешити оне који су у свакој невољи утехом којом нас саме Бог утешава.

Јер вам нећемо, браћо, затајити невољу нашу која нам се догоди у Азији кад нам је било претешко и преко силе тако да се нисмо надали ни живети;

Господ је близу оних који су скрушеног срца, и помаже онима који су смерног духа.

Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.

Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.

Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;

Рекао си: Тешко мени! Јер Господ додаде ми жалост на тугу; изнемогох уздишући, и мира не налазим.

Мени Данилу пренеможе дух мој у телу мом, и утваре главе моје узнемирише ме.

Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.

У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.

Зато се утешисмо, браћо, вама у свакој жалости и невољи својој вашом вером;

Јер ме опколише зла небројена; стигоше ме неправде моје, да не могу гледати; има их више него косе на глави мојој, срце ме моје остави.

Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.

У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију.

Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.

Много невоље има праведник, али га од свих избавља Господ.

Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;

Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?

Трне у мени дух мој, нестаје у мени срца мог.

Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.

Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.

Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?

Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.

У дан туге своје призивам Те, јер ћеш ме услишити.

И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?

Вичу праведни, и Господ их чује, и избавља их од свих невоља њихових.

С висине пусти огањ у кости моје, који их освоји; разапе мрежу ногама мојим, обори ме наузнако, пустоши ме, те по вас дан тужим.

Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,

Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.

Зар вам није стало, сви који пролазите овуда? Погледајте и видите, има ли бола какав је мој, који је мени допао, којим ме уцвели Господ у дан жестоког гнева свог.