Biblijski stihovi o Discomfort

Зато се утешисмо, браћо, вама у свакој жалости и невољи својој вашом вером;

Јер како се страдања Христова умножавају на нама тако се и утеха наша умножава кроз Христа.

Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.

У невољи мојој теши ме што ме реч Твоја оживљава.

Зато су бедра моја пуна бола; муке ме обузеше као кад се мучи породиља; згурих се чујући, препадох се видећи.

Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.

Мени Данилу пренеможе дух мој у телу мом, и утваре главе моје узнемирише ме.

Да носиш срамоту своју и да се стидиш за све што си чинила, и да им будеш утеха.

У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.

Тако утешавајте један другог овим речима.

Него ако и страдате правде ради, блажени сте. Али страха њиховог не бојте се, нити се плашите;

Ако ли смо, пак, у невољи, за вашу је утеху и спасење, које постаје у трпљењу тих истих страдања која и ми подносимо.

Зар вам није стало, сви који пролазите овуда? Погледајте и видите, има ли бола какав је мој, који је мени допао, којим ме уцвели Господ у дан жестоког гнева свог.

Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?

Много невоље има праведник, али га од свих избавља Господ.

А ако ли као хришћанин, нека се не стиди, већ нека слави Бога у овом догађају.

У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду;

Јер и Христос не угоди себи, него као што је писано: Ружења оних који Тебе руже падоше на ме.

Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.

Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правди.

Тешите, тешите народ мој, говори Бог ваш.

Коме радујте се, премда сте сад мало (где је потребно) жалосни у различним напастима,

Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.

Али Бог, који теши понижене, утеши нас доласком Титовим.

Помислите, дакле, на Оног који је такво противљење против себе од грешника поднео, да не ослабе душе ваше и да вам не дотужи.

Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али после даће миран род правде онима који су научени њиме.

Нек се рашири стиснуто срце моје, из тескобе моје извади ме.

Опколише ме болести смртне, и јади паклени задесише ме, наиђох на тугу и муку;

Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,

Јер жалост која је по Богу доноси за спасење покајање, за које се никада не каје; а жалост овог света смрт доноси.

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.

Тешко мени од муке моје, рећи ће; љута је рана моја; а ја рекох: То је бол, треба да га подносим.

Јер вам нећемо, браћо, затајити невољу нашу која нам се догоди у Азији кад нам је било претешко и преко силе тако да се нисмо надали ни живети;

И ја бејах међу вама у слабости, и у страху и у великом дрхтању.

С висине пусти огањ у кости моје, који их освоји; разапе мрежу ногама мојим, обори ме наузнако, пустоши ме, те по вас дан тужим.

Рекао си: Тешко мени! Јер Господ додаде ми жалост на тугу; изнемогох уздишући, и мира не налазим.

Али у оним народима нећеш одахнути, нити ће се стопало ноге твоје одморити; него ће ти Господ дати онде срце плашљиво, очи ишчилеле и душу изнемоглу.

Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.

Господ је близу оних који су скрушеног срца, и помаже онима који су смерног духа.