Biblijski stihovi o Hurt

Јер овако вели Господ: Смртан је полом твој и рана твоја љута.

Ходите да се вратимо ка Господу; јер Он раздре, и исцелиће нас, рани, и завиће нас.

Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.

Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;

Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.

Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.

Господ је близу оних који су скрушеног срца, и помаже онима који су смерног духа.

А Он болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, да Га Бог бије и мучи.

Зар вам није стало, сви који пролазите овуда? Погледајте и видите, има ли бола какав је мој, који је мени допао, којим ме уцвели Господ у дан жестоког гнева свог.

Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.

Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.

Али Он би рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња; кар беше на Њему нашег мира ради, и раном Његовом ми се исцелисмо.

Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.

Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.

Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.

У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.

Зато су бедра моја пуна бола; муке ме обузеше као кад се мучи породиља; згурих се чујући, препадох се видећи.

Отиснуо си ме да паднем, али ме Господ прихвати.

Еда ли си сасвим одбацио Јуду? Еда ли је омрзао души Твојој Сион? Зашто си нас ударио тако да нам нема лека? Чекасмо мир, али нема добра; и време да оздравимо, а гле, страх.

С висине пусти огањ у кости моје, који их освоји; разапе мрежу ногама мојим, обори ме наузнако, пустоши ме, те по вас дан тужим.

Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.

Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.

Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.

Зашто вичеш ради ране своје, смртног бола свог? За мноштво безакоња твог, за силне грехе твоје чиним ти то.

Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.

Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?

Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.

Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.

Јер жалост која је по Богу доноси за спасење покајање, за које се никада не каје; а жалост овог света смрт доноси.

Рекао си: Тешко мени! Јер Господ додаде ми жалост на тугу; изнемогох уздишући, и мира не налазим.

Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.

Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.

Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.

Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си.

Зашто бол мој једнако траје? И зашто је рана моја смртна, те неће да се исцели? Хоћеш ли ми бити као варалица, као вода непостојана?

Карајући покара ме Господ; али ме смрти не даде.

Јер и Христос не угоди себи, него као што је писано: Ружења оних који Тебе руже падоше на ме.

Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,

Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?