Biblijski stihovi o Emotional Pain

Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

Тешко мени од муке моје, рећи ће; љута је рана моја; а ја рекох: То је бол, треба да га подносим.

Господ је близу оних који су скрушеног срца, и помаже онима који су смерног духа.

У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.

Који нас утешава у свакој невољи нашој, да бисмо могли утешити оне који су у свакој невољи утехом којом нас саме Бог утешава.

Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.

Јер жалост која је по Богу доноси за спасење покајање, за које се никада не каје; а жалост овог света смрт доноси.

Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;

Зато су бедра моја пуна бола; муке ме обузеше као кад се мучи породиља; згурих се чујући, препадох се видећи.

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.

Јер ме опколише зла небројена; стигоше ме неправде моје, да не могу гледати; има их више него косе на глави мојој, срце ме моје остави.

Зашто вичеш ради ране своје, смртног бола свог? За мноштво безакоња твог, за силне грехе твоје чиним ти то.

Зар вам није стало, сви који пролазите овуда? Погледајте и видите, има ли бола какав је мој, који је мени допао, којим ме уцвели Господ у дан жестоког гнева свог.

Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.

С висине пусти огањ у кости моје, који их освоји; разапе мрежу ногама мојим, обори ме наузнако, пустоши ме, те по вас дан тужим.

Јер од бриге многе и туге срца написах вам с многим сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама.

Рекао си: Тешко мени! Јер Господ додаде ми жалост на тугу; изнемогох уздишући, и мира не налазим.

Мени Данилу пренеможе дух мој у телу мом, и утваре главе моје узнемирише ме.

Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.

Сузе пролива душа моја од туге, окрепи ме по речи својој.

Јер како се страдања Христова умножавају на нама тако се и утеха наша умножава кроз Христа.

Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.

Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?

Јер овако вели Господ: Смртан је полом твој и рана твоја љута.

Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.

Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?

Храниш их хлебом сузним, и појиш их сузама троструком мером.

Тако утешавајте један другог овим речима.

Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;

И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?

Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.

Непријатељ гони душу моју, гази у прах живот мој, посађује ме у мрак, као давно помрле.

Нек се рашири стиснуто срце моје, из тескобе моје извади ме.

И дође ми реч Господња говорећи:

И душа се моја врло уздрхтала. А Ти, Господе, докле ћеш.

Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.

У невољи мојој теши ме што ме реч Твоја оживљава.

Докле ћу се домишљати у души својој, мутити се у срцу свом дан и ноћ? Докле ће се непријатељ мој подизати нада мном?

Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме.